Izazov je prilagoditi salonski stan modernom načinu života

Šta nam raspored prostorija govori o stanu i kako da iskoristimo prednost stare gradnje u modernom životu?

U ovom stanu je do 1967. godine živeo jedan od najčuvenijih jugoslovenski i srpski arhitekata 20. veka i profesor na arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Nikola Dobrović.

Stan danas izgleda ovako, po projektu arhitekte Nevene Simić, koja je istakla da svakom novom poslu pristupa emotivno. Prati želje vlasnika i novine u oblasti dizajna ali obavezno sagledava i poštuje prošlost prostora.

„Kad uđem u neki stari prostor ja otputujem, nazad, vratim se u vreme i baš ovaj stan koji sada radimo vidim da je čitava zgrada isprojektovana na način kako će se tu živeti. Jedna posebna stambena jedinica je gospoda a drugi, poseban ulaz, opet u okviru istog stana ima njihova posluga. I vi vidite da ta posluga ima osim svog posebnog ulaza i svoju kuhinju, ima svoju sobu, ima svoj vodeni čvor, ali ima takođe unutrašnju vezu sa stanom jer oni služe hranu u tom gospodskom stanu gde postoji trpezarija gde je taj ručak bio svečan, gde televizor nije bio u dnevnoj sobi, gde je srce jedne kuće bio kamin i gde se dnevna od spavaće zone odvajala često nivoima“, napomenula je arhitekta Nevena Simić.

Visina plafona kod ovakvih, salonskih, stanova, je tri metra pa je izazov prilagoditi ih modernom načinu života. Prostor se prvo otvara kako bi se ljudi spojili i zbližili, pa su nekada dve stambene jedinice sada objedinjene.

„Taj prostor koji je bio izolovan za poslugu u ovom momentu postaje dečiji prostor, njihov mali svet u kom oni imaju vezu sa roditeljima, a opet kako deca rastu mogu da se osamostale“, ističe arhitekta.

Jedan od zahteva vlasnika bio je da se na nađe pravo mesto za veliku biblioteku.

„Onda smo i to uklapali u dnevnu sobu. Morao je da bude i radni prostor, koji smo stavili ispod stepeništa. I jedna, ajde da kažem, zahtevna ali i najzanimljivija stvar ovog enterijera jeste upravo i to stepenište. Kako smo od jednog mračnog prostora, od jednog zatvorenog stepeništa dobili jedno lagano, prozračno stepenište i onda iskoristili još ispod njega radnu zonu", kaže Nevena.

Šta uraditi sa elementom u stanu koji ne sme da se pomera, poput nosećeg zida, stuba, grede ili kamina?

Arhitekta napominje da ono što je problem, može da se pretvori u prednost, kao da smo to baš tako želeli.
Dobijamo srce opet jedno prostorije koje je kamin, opet na mestu starog kamina, samo što je stari bio uzidan, potpuno drugačije, kako se to pre radilo.

Pored strukturalnih rešenja, značajne novine u dizajnu nude nam materijali i najvažnije naravno, ideje koje prati znanje.

„Tu dolazi upravo moć enterijeriste. Oni se igraju sa, hajde da kažem, grubo rečeno, skupim i jeftinim materijalima i onda prave to nešto što prija našem oku a i našem džepu. Gledam da budu tople boje, i kroz materijale i kroz boje koje koristim. Zato što ljudi tu borave, njima treba da je toplo i da je prijatno i udobno. Zato uvek, uvek biram tople tonove u bojama i u materijalima. To sam učinila i ovde gledajući da čitav taj prostor otvorim i da u neku ruku povežem. Domonira drvo, dominiraju te šarene razigrane pločice“, kaže arhitekta Nevena Simić.

O detaljima u ovom stanu, čije je opremanje pratilo novine u dizajnu enterijera, govorićemo u narednoj enterijer priči.

broj komentara 0 pošalji komentar