Pravi je trenutak da uradite alergijski test

Sa prvim toplim danima, temperaturama iznad nule i najavom proleća počinje sezona alergija. Sa prvim pupoljcima na drveću, kasnije i sa cvetanjem trava, javljaju se alergijske tegobe. Gostujući u Jutarnjem programu, doktor Žikica Jovičić, alergolog sa Instituta za alergologiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava kako da se nosimo sa ovim problemom.

Agencija za zaštitu životne sredine počela je sa merenjem koncentracije polena u vazduhu od februara meseca. Prema trenutnim izveštajima, prisutni su uglavnom četinari, mada se polako pojavljuje i leska. U Subotici je nekoliko dana primećeno i prisustvo ambrozije, ali u minimalnim količinama.

Upravo zato doktor Jovičić insistira da je sada pravo vreme da pacijenti posete lekara i ne čekaju pojavu tegoba.

Svako ko je prošle godine tokom prvih prolećnih meseci, ili u bilo koje doba godine imao problema sa polenskim alergijama, trebalo bi sada da se testira jer se u toku pune alergijske sezone na testovima može pojaviti veća reaktivnost od realne.

Doktor Jovičić ističe da je sada minut do 12 za sve one koji su osetljivi na polen drveća, odnosno, sve one koji su prošle godine imali tegobe, ili svoje tegobe mogu da dovedu u vezu sa brezama, lešnicima i sličnim drvećem, da se jave doktoru, jer sada je vreme da se retestiraju ili testiraju prvi put i da se odredi terapija za sezonu koja dolazi.

Kako bi pacijenti bili sigurni da je potrebno da primene antialergijsku terapiju, doktor Jovičić objašnjava da su simptomi vrlo prepoznatnjivi i simetrični.

„To je kijanje u seriji. Pacijenti će reći, 10, 15, 20 puta. Zatim pojačana nosna sekrecija koja mora biti bistra, jer svaka druga navodi na zaključak da je u pitanju infekcija. Dominira svrab. Ako se pojavi neki bol ili jednostrane tegobe, to opet upućuje na to da je infekcija u toku, ali to ne mora da isključi i alergiju koja je predisponirala pacijenta za infekciju“, navodi doktor, dodajući da je važna karakteristika i to da se simptomi javljaju u isto ili slično doba godine i traju duže od virusne infekcije, koje obično prolaze za pet do sedam dana i praćene su opštim tegobama.

Evropski lekari ukazuju na to da će do 2020. godine polovina stanovništva imati ove probleme. Dr Jovičić navodi da je uzrok tome što naš imuni sistem i mozak sporo uče. Medicina je napravila veliki prodor time što je u mogućnosti da leči bakterijske infekcije. Međutim, dokazano je da grana koja dovodi do smanjenja bakterijskih infekcija stoji u ravnoteži sa granom koja dovodi do alergija.

„Kada smo eliminisali bakterijske infekcije došlo je do nadjačavanja ove druge grane. To je, takozvana, poznata teorija higijene“, kaže doktor Jovičić.

S druge strane, zagađenost životne sredine, takođe ima veliki uticaj na povećan broj alergija. Doktor Jovičić kao primer navodi istraživanje koje je urađeno na životinjama, a kojim je dokazano da se u gradskim uslovima, pod istom koncentracijom polena, za 30 do 40 odsto povećava verovatnoća za pojavu alergije nego u nenaseljenim područjima.

Kada su u pitanju deca, doktor Jovičić naglašava da je genetika predominantan uzrok za pojavu alergije: „Ukoliko je jedan roditelj imao alergije, šansa je negde oko 30 odsto da će je imati i dete. A ako su oba roditelja imala alergijske reakcije, šansa je onda 70 odsto. To je prvi faktor na koji treba obratiti preventivnu pažnju“.

Osim toga, ukoliko dete veoma rano ima ekcemom ili alergiju na hranu, velika je verovatnoća da će se razviti i alergijski rinitis i bronhijalna astma. „To je nešto što mi zovemo 'alergijski marš'“, dodaje doktor.

Vakcine protiv alergije, prema mišljenju doktora Jovičića, ma koliko da su još nesavršene, za sada su jedina pomoć da se izmeni tok bolesti.

„To je polje na kojem se mnogo radi i to je nešto što mi preporučujemo. Mislimo da pacijenti treba, pogotovu mlađi na početku svoje bolesti, kako bi prevenirali razvoj polisenzibilizacije, preporučljivo je da krenu sa imunoterapijom“, zaključuje doktor Jovičić.

broj komentara 0 pošalji komentar