Obratite pažnju na mentalnu higijenu

Kada kažemo higijena prvo pomislimo na pranje ruku, zuba, kose ili kupanje. Postoji i mentalna higijena koja je podjednako važna i koju treba održavati.

Ništa me ne boli, nemam simptome i ne idem kod lekara. Za mnoge to je znak da su zdravi. Međutim, zdravlje je mnogo više od toga.

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i društvenog blagostanja. To je davno definisala Svetska zdravstvena organizacija. To u praksi znači da sa fizičkim zdravljem ruku pod ruku ide i mentalno.

„Sposobnost individue da izrazi ličnost, individualnost, da se na adekvatan način suočava sa stresom, da ispuni ciljeve koje je sama sebi postavila, da radi, da voli i doprinosi zajednci kojoj pripada, to je mentalno zdrava osoba“, objašnjava doc. dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktorka Klinike „Laza Lazarević“.

Ako su prestanak pušenja, fizička aktivnost, umerena ishrana - preventivne mere fizičkog zdravlja. Šta je prevencija mentalnog zdravlja?

„Mentalna higijena predstavlja skup mera i tehnika koje sprečavaju mentalno oboljenje i preveniraju mentalna oboljenja u zajednici, dodaje doktorka Stašević. 

„Mislim da je važno da budemo u konatktu za sobom, da možemo da prepoznamo kada nešto nije dobro, kada iskačemo iz koleseka. Da to možemo da prihvatimo i da u skladu sa tim možemo da delamo. Nešto možemo da uradimo sami, a za nešto su nam potrebni profesionalci“, naglašava Tatjana Subotić, psiholog Klinike „Laza Lazarević“.

Međutim, koliko o njoj vodimo računa?

„Mislim da je važno i da nam ne bude strašno da potražimo pomoć. Kada nas boli koleno idemo kod reumatolog, a kada smo pod stesom, despresivni smo, imamo probleme sa porodicom, decom, u braku, sve su to izvori stresa“, dodaje psiholog.

Nema doze i uputstva, ali o mentalnoj higijeni moramo da mislimo svakodnevno, posebno što lekari naglašavaju da su depresivna stanja i anksiozna stanja povezana sa stresom u porastu.

„Negde uvek možemo da prepoznamo kada nam je potrebno neko dodatno vreme, relaksacija. Kada nam je potreban odmor. Današnji ritam života nameće drugačiji život nego što je bio pre 15, 20, da ne govorim, pre 50 godina. U tom smislu, da li će to biti neke različite tehnike relaksacije, da li će biti menjanje nekih aktivnosti, da li će to vreme biti provođeno u prijatnom društvu, u šetnjama, to je nešto što je individualno“, savetuje psiholog Tatjana Subotić.

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 14. maj 2019, 11:33) - anonymous [neregistrovani]

Papir sve trpi

Malo mesto, bez sopstvenog krova nad glavom, već blizu pedesete, dugo bez posla znači i bez nade za penziju, socijala, svi gluvi i slepi da uopšte postojiš, čak inostransvo daleko bez pasoša i karte....nemojte da sudite ljudima koji su upali u crnu rupu i niko im ne pruža ruku za pomoć. Zato su mentalne bolesti sve prisutnije. A i samoubistva.