Hipertenzija – bolest koja dugo može ostati neotkrivena

Svake godine u svetu od kardiovaskularnih bolesti umre oko 17,5 miliona ljudi, a procenjuje su da će taj broj do 2030. biti 23 miliona. Povišen krvni pritisak obično ne daje jasne simptome, pa se preporučuje njegovo redovno merenje, uz izbegavanje faktora rizika poput fizičke neaktivnosti, slane hrane, stresa.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, načelnica Centra za hipertenziju prof. dr Vesna Stojanov, podsetila je da se povišen krvni pritisak već dugo naziva „tihim ubicom“, pošto tegobe često izostaju.

„Čim nemamo nikakve simptome, retko ko će da ode kod lekara, da uradi bilo kakav pregled. Nažalost, ukinuti su oni sistematski pregledi koje smo ranije imali, koji zaista mogu da na vreme postave dijagnozu hipertenzije i samim tim da preveniraju sve neželjene događaje“, istakla je dr Stojanov.

Statistika kaže da je, početkom ovog veka, mortalitet u svetu od kardiovaskularnih bolesti 30 odsto, a u nerazvijenim državama je dvostruko veći. Od toga, 50 odsto se upravo odnosi na povišen krvni pritisak.

Kad je reč o siptomima, doktorka Stojanov navodi da oni nisu specifični zbog čega se bolest ne može uvek prepoznati blagovremeno, a to su potiljačna, čeona ili slepoočna glavobolja, vrtoglavica, omaglica, zujanje u ušima...

Važno je meriti pritisak pravilno i validnim aparatima 

„Možemo postaviti dijagnozu običnim merenjem krvnog pritiska, ali pravilnim merenjem pritiska i sa validnim aparatima. Kućno merenje je ušlo u preporuke i preporučuje se da se izmeri pritisak u kućnim uslovima. Ukoliko su te vrednosti 135 sa 85 i preko toga, to već zahteva da se ta osoba javi svom izabranom lekaru. U zavisnosti od toga kakve su vrednosti onda u ambulantnim uslovima, ide preporuka da se možda uradi ambulantni monitoring pritiska, pacijent tada nosi aparat 24 sata, da bi na taj način postavili pravu dijagnozu. I naravno, tu su druge dijagnostičke metode, EKG, EHO pregled, određivanje krutosti krvnih sudova, biohemijskih analiza krvi“, objasnila je dr Stojanov.

Doktorka navodi i faktore rizika u koje spadaju stres, fizička neaktivnost, slana hrana, dugotrajni rad za kompjuterom pa i preterana fizička aktivnost kao što je nekontrolisano vežbanje u teretani.

„Smanjenjem faktora rizika, možemo da utičemo da vrednosti pritiska budu znatno niže, a ako sa tim merama ne uspemo, moramo da uključimo i farmakološku terapiju, ali lekove mora da uključi lekar. Jednom dat lek, ne znači da taj pacijent do kraja života uzima taj lek. Terapija se menja, menja se u zavisnosti i od godišnjih doba, tako da, nije jedan lek, lek koji se uzima do kraja života“, istakla je dr Stojanov i dodala da pored univerzalnih saveta, postoje i posebne smernice za svakog pacijenta.

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 21. maj 2019, 02:28) - anonymous [neregistrovani]

Izvestaj sa savetovanja?

Zasto niste napravili izvestaj sa tog savetovanja o hipertenziji? Najavili ste dogadjaj i to je to, a da date vise informacija, sta je posetioce zanimalo, sigurno je bilo dosta informacija koje ne znamo, a tamo su doktori pruzili u vidu saveta.

(petak, 17. maj 2019, 10:30) - anonymous [neregistrovani]

Ma sjajno!

Ako ne zivim u Beogradu, pa ko me sisa! Koji je razlog da i mi, ostatak gradova u Srbiji ne dobijemo te besplatne kurseve gde mozemo da se obrazujemo o svom zdravlju!?