Život posle infarkta – punim plućima

Svi koji su preživeli srčani udar, dobili su drugu šansu u životu. Kako žive? Da li su promenili životne navike i šta im je najveći problem?

Irfan Mensur nije obraćao pažnju na sve češći umor, nedostatak vazduha, hladan znoj, trnce u ramenima i bol u grudima. Radio je više nego ikad, pa je mislio da je premor jedini razlog.

Kada je nekoliko dana kasnije u Zaječeru, pred premijeru, slučajno uradio test opterećenja, bilo je jasno da je u pitanju infarkt.

Dobio je nitroglicerin i umesto da hitno ode lekaru, vratio se u Beograd, odigrao predstavu i opet otišao u Zaječar, gde ga je pregledala još jedna doktorka.

Kolima Hitne pomoći prevezen je na Institut za kardio-vaskularne bolesti Dedinje gde su mu ugrađena tri bajpasa.

„Tih nekoliko dana, odnosno nekoliko nedelja su traumatične utoliko što vas iznenadi, pogotovo mene koji sam potpuna neznalica u smislu zdravlja, ponašanja, u smislu organizovanja vlastitog života. Od tog trenutka ja živim punim plućima, jer tako mora“, kaže proslavljeni umetnik.

Posle infarkta, pri izlasku iz bolnice, svi dobiju otpusnu listu i tu nastaje problem, jer pacijentima nije jasno šta u njoj piše i kako treba da se ponašaju posle intervencije, pokazalo je istraživanje na 1.000 pacijenata, koje su sproveli Udruženje koronarnih jedinica Srbije i Udruženje pacijenata „Moja druga šansa“. Lista problema tu se ne završava.

„Više od 70 odsto ispitanika koristi minimum dva do tri leka i to njih izađe oko 5.000 dinara mesečno. Nažalost, trenutno o državnom trošku nijedan od tih lekova ne može da se nabavi i pacijenti su primorani da tu terapiju plaćaju iz sopstvenog fonda“, objašnjava Ivan Tojagić iz Udruženja za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“.

Zbog toga mnogi pacijenti posle nekog vremena prestaju da uzimaju terapiju.

Osnivanje edukativnog i kol-centra u kojima bi mogla da se dobiju pojašnjenja o tome kako živeti posle infarkta, stavljanje lekova na pozitivnu listu RFZO-a samo su neki od predloga anketiranih pacijenata.

Prevencija je ipak najbolji način da se smanji rizik od infarkta, a to znači – veća fizička aktivnost, izbalansirana ishrana i redovne kontrole, rečeno je na tribini „Život nije loto“.

broj komentara 0 pošalji komentar