Robot-veterinar i virtuelni advokat, zanimanja budućnosti?

Pretpostavlja se da za dvadesetak godina neće postojati ključevi, kablovi, gotovina i kreditne kartice, jer će ih zameniti alarmi, vaj-faj i elektronsko plaćanje. Sa napretkom tehnike nestaće i pojedina radna mesta, a pojaviti se nova zanimanja. Upravo za njih se školuju današnji osnovci, a čime bi sve mogli da se bave proveravala je ekipa RTS-a.

Pravljenje mašina za letenje – kada bi mogli da biraju zanimanje budućnosti mnogi osnovci opredelili bi se za to. Možda u ovom trenutku čudno zvuči da nekoga od današnjih đaka zamislimo u budućnosti kao stručnjaka za teleportaciju, virtuelnog advokata ili robotskog veterinara.

Ipak, ako je verovati izveštaju Svetskog ekonomskog foruma današnji osnovci baviće se ne samo ovim, već i mnogim drugim zanimanjima koja još ne postoje, dok će većinu sadašnjih zameniti mašine i veštačka inteligencija. A koliko su škole spremne da isprate ovaj trend?

„Naravno da nećemo čekati da krenemo ne znam za koliko godina, ali nismo mi ni sad čekali sa razvojem kritičkog mišljenja ili aktivnim učenjem, to se već dešava. To se dešava u mnogim školama sa manje ili više uspeha, ali te digitalne učionice jesu jedan od načina da se ujednačava dolaženje do informacija i podiže kvalitet nastave“, smatra direktorka OŠ „Skadarlija“ Mirjana Sloboda.

Svakako da je programiranje posao budućnosti, ali pretpostavlja se da će digitalne veštine biti neophodne svima. Njihovo usvajanje ići će malo teže, pošto većina škola nema infrastrukturu koja može to da podrži. Primera radi, samo 1.700 škola ima besplatan bežični internet.

„Poenta je u izgradnji infrastrukture koja je održiva, lokalna računarska mreža u svakom objektu u svakoj školi, što će omogućiti nastavu u pravom smislu reči digitalizovanu. Naravno omogućiće učenicima, pre svega, da na svojim uređajima, bilo da su u pitanju tableti ili neki drugi uređaji da prate nastavu“, objašnjava Tatjana Matić iz Ministarstva telekomunikacija.

Jasno je da obrazovanje ne prati baš najbolje korak tehnološkog napretka, ali to ne bi trebalo da bude izgovor za zastoj. Postoje načini da se to nadoknadi, a neformalno obrazovanje jedan je od njih. Postoje i mesta. U savremenoj zanatskoj laboratoriji Naučnog kluba Beograd mnogi su već bili deo budućnosti.

„Ona zanimanja koja trenutno postoje će pretrpeti neku redefiniciju u narednih 10 do 20 godina kao što će se stvoriti i neka potpuno nova. Pre 20 godina nikome nije palo na pamet da može da se bavi štampom tkiva, što je danas normalna stvar. Isto tako pre 20 godina niste mogli da zamislite da neko radi izolaciju DNK i da klonira neku osobu, životinju. Prosto nagli tehnološki i naučni skokovi moraju ne kroz formalni sistem nego neformalnim inicijativama da se uvrste u stvari u mejnstrim“, objasnila je Tanja Adnađević iz Centra za promociju nauke.

Kao što tradicionalne alate zamenjuju tri-de štampači, tako će i u budućnosti sadašnja zanimanja potisnuti neka nova. Ako je 20. vek bio doba informacija 21. vek je doba kreativnosti i zato će se u njemu ali i novim zanimanjima, prema mišljenju stručnjaka, najbolje snaći oni ne koji su specijalizovani samo za jedan posao već koji su univerzalci.

broj komentara 0 pošalji komentar