Музеј звука – „Хиљадугодишња Венеција” Жордија Саваља

Представљамо одабране нумере са албума на којем су забележене композиције настале између 700. и 1797. године.

Ово је један од Саваљевих најамбициознијих пројеката у којем је покушао да прикаже историју Млетачке републике, изводећи скоро четрдесет музичких нумера које су настале у периоду од више од 1000 година, од византијског доба до наполеонских ратова.

На овом албуму, овај музичар је направио омаж Венецији као месту које је било веза Европе са Оријентом, али и дом музичких генија попут Монтевердија, Габријелија и Вивалдија. У богатој програмској књижици на преко 300 страна, Саваљ дочарава специфичан статус и значај овог града посматран кроз призму две одлике јединствене за Венецију: чињеницу да је била „капија ка Оријенту" и дом најразличитијих етничких група - Византинаца, Италијана, Арапа, Јевреја, Словена, Јермена и Турака, али и, што је можда и значајније, да је, захваљујући самосталности, уживала потпуну слободу штампе књига. Тако су у време када је свет био захваћен верским ратовима, у Венецији објављена прва штампана издања Курана и Талмуда, као и италијанског превода Библије, низ књига немачких реформатора, као и прве књиге штампане на ћириличном, грчком и јерменском писму.

У овом граду су се на улицама могли чути различити језици, и Саваљ слушаоцу пружа различите музичке културе које су чиниле разноврсно и богато уметничко ткање овог града - не само музику Турака и Византинаца, већ и Грка, Јевреја и Кипрана. Саваљ је овај двоструки албум конципирао хронолошки, пратећи значајне периоде у развоју Венеције - од рођења „Серенисиме" у тренутку када су Византинци из оближње Равене управљали овим територијама, до напада Лангобарда, преношења реликвија Светог Марка из Александрије, преко значајних економско-политичких догађаја попут привилегија које је Алексеј I Комнин одобрио венецијанским трговцима, крсташких ратова, бројних победа, али и пораза, пада Цариграда, до Моцартове посете Венецији и уласка Наполеонових трупа у град.

Како би представио овај разноврсан музички програм, Жорди Саваљ је на албуму „Хиљадугодишња Венеција" поред Краљевске капеле из Каталоније, анасамбала Хесперион XXI и Концерт Нација, окупио и читав низ уметника из медитеранских земаља, попут свирача на уду Дриса Ел Малумија, Дмитриса Псониса на санутру, Хакана Гингора на кануну, те хора цариградске патријаршије.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић



број коментара 0 пошаљи коментар