Хроника Трећег програма

Можете слушати осврт Дејана Петровића на филмове Лукаса Донта „Девојка” и Шевон Мизрахи „Далеко сазвежђе” приказане на 39. Међународном фестивалу сниматеља „Браћа Манаки”; а потом осврт Дубравке Стајић на студију Наде Новаковић „Раднички штрајкови и транзиција у Србији од 1990. до 2015. године”.

Са 39. Међународног фестивала сниматеља „Браћа Манаки", који је одржан од 22. до 29. септембра у Битољу, Дејан Петровић издваја два дебитантска дугомeтражна филма - Девојку Лукаса Донта и Далеко сазвежђе Шевон Мизрахи.

На изузетно суптилан начин Лукас Донт улази у дубоки унутрашњи свет тинејџера Виктора, који већ неколико година покушава да промени пол и постане девојка Лара. Осетљиви период адолесценције, који је и без оваквих радикалних захвата довољно трауматичан за младе људе, код Ларе је још додатно изражен. Филм Девојка је модерана прича о поверењу, истрајности, посвећености, оданости и храбрости. То је филм о процесу преображаја, о путу до циља више него о самом циљу, а темељне дилеме и психичка растројства, иако неизбежни, ублажени су у оној мери у којој Виктор/Лара ипак има породичну и социјалну подршку.

Турска ауторка Шевон Мизрахи у свом документарцу Далеко сазвежђе позабавила се проблемима најстарије популације. У филму слушамо исповести неколицине одабраних протагониста, који у слободном асоцијативном низу вероватно настављају да размишљају о темама које су их током живота окупирале. Доследно минималистичко остварење своју највећу снагу заправо налази у постепеном схватању гледаоца да посматра људе који су сасвим озбиљно усредсређени на своје стварне или замишљене проблеме, а који махом до завршетка филма више неће бити међу живима.

* * *

Недавно су Институт друштвених нука из Београда и Фондација „Роза Луксембург" објавили студију Наде Новаковић Раднички штрајкови и транзиција у Србији од 1990. до 2015. године. Ауторка је својим истраживањем обухватила све најважније штрајкове у привреди и изван ње, а своје излагање започела је историјом непризнатих штрајкова у социјалистичкој Југославији (будући да су десетак година пре распада државе из идеолошких разлога штрајкови били прикривани или су називани „обуставом рада"). Књига садржи осам поглавља у којима се доказује основна хипотeза да су штрајкови радника системски детерминисани, док је емпиријска основа рада утемељена на теренском истраживању у компанији U. S. Steel (Сартид) и Електропривреди Србије. Како коментарише Дубравка Стајић, студија Наде Новаковић заслужује пажњу научне и политичке јавности, премда је објективност која се подразумева у научном приступу, у неким формулацијама уступила место утицају емоција. Ауторка је испољила снажну емпатију према губитницима транзиције, поготово ако се има у виду да је већина наших социолога, који се баве струковним истраживањима, још пре две деценије прихватила неолибералну парадигму као неупитан оквир, вредносни и методолошки генератор својих истраживања. Ипак све то не умањује значај овог дела - богатством података, упоредним анализама и налазима у синдикалној периодици, Нада Новаковић је показала шта је суштина јединственог процеса транзиције.

Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар
Хроника Хроника

Аутор:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]