Хроника Трећег програма

Можете слушати текст Мирослава Ивановића написан поводом смрти нашег истакнутог физичара и уваженог сарадника Трећег Програма, Петра Грујића.

Петар Грујић, који је преминуо почетком августа у својој 77. години, рођен је у Овсишту код Тополе, основну школу и гимназију је завршио у Крагујевцу, а потом одлази у Београд где је 1963. године дипломирао физику. Годину дана по окончању студија запослио се у Институту за физику у Земуну и ту је провео цео радни век. После магистратуре на матичној катедри, као стипендиста British Council-а, одлази на научно усавршавање у Енглеску, где је припремао докторску тезу коју је одбранио на University College-у у Лондону 1972. године. Објавио је више од педесет текстова у вoдећим научним часописима (највише у European Journal of Science and Theology), био је редован професор на постдипломским студијама Физичког факултета у Београду и руководилац пројекта који се бавио физиком атома и молекула. Непрекидно је пратио шта се догађа у фундаменталној науци, а разоткривање тајни природе и космоса га је обузимало читавог живота. До последњих месеци живота писао је за Трећи програм текстове о новостима у савременој науци, које су наши слушаоци могли да прате у емисији Научне актуелности.

Мирослaв Ивановић се у овом тексту осврће на стваралаштво Петра Грујића које се тицало културног значаја науке уопште, његовог рада на пољу односа науке и религије, те области у којима није био специјалиста у ужем смислу речи, као што су историја и цивилизацијски процеси генерално. Интересовање за филозофију уочљиво је не само по томе што је наш физичар учествовао на филозофским скуповима и објављивао чланке у нашим филозофским часописима, већ и по томе што је пре готово две деценије основао „Семинар за историју и епистемологију природних наука" у Институту за физику. На том семинару који делује и данас, имали су своја излагања наши истакнути научници и филозофи, а основна намера је била да се промишљају основе науке и њихов сазнајни статус. Из делатности овог семинара настале су две књиге са прилозима наших научника и филозофа - Епистемолошки проблеми у науци и Прилози историји и епистемологији науке.

Проблем односа науке и религије такође је био једна од Грујићевих преокупација; усвојивши високе критеријуме академске делатности, инсистирао је на томе да се ови скупови научника, теолога и филозофа преточе у књиге које ће бити трајно сведочанство интелектуалне климе у времену када су настале; тако су настале књиге Религија и епистемологија (2007) и Религија између истине и друштвене улоге (2009).

Свој екскурс у историју Петар Грујић је започео монографијом Боромејски чвор (2006. године) која има поднаслов „Ко је био патриота у Србији 1941 - 1945?", а последњи већи допринос нашој култури дао је својом књигом о Косову. Књига је написана и објављена на енглеском језику код издавача Dorrance Publishing из САД (2014. године) под насловом Kosovo Knot (Косoвски чвор). Сматрао је својим заветним дугом да напише књигу о косовском проблему и желео је да објасни бројне околности везане за Косово и Метохију које су углавном непознате просечном интелектуалцу у инострaнству.

Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар