Леополд Моцарт и музика У Салцбургу

У другој емисију циклуса о музици у Салцбургу у 18. веку, који приређујемо поводом 300 година од рођења Леополда Моцарта, слушаћете ораторијум „Човек, богоубица” овог аутора.

Иако је Леополд Моцарт данас пре свега познат као педагог и извођач на виолини, те аутор инструменталних композиција, његов рад при надбискупској капели укључивао је и израду низа вокално-инструменталних дела, за које је у Салцбургу постојало велико интересовање. Његова дела намењена католичким богослужбеним обредима показује драматски стил у коме се елементи црквеног stile antico комбинују са модерним италијанским оперским изразом. Од дванаест ораторијума Леополда Моцарта премијерно изведених у Салцбургу половином 18. века, сачувана су тек два. Ораторијум Човек, богоубица компонован је 1753. године на либрето Антона Вајзера на немачком језику, а најпотпунија партитура сачувана је у препису у библиотеци фрањевачког манастира у Болцану, где је откривена тек педесетих година 20. века. Обрађујући пасијску тему Исусовог страдања, либретиста Вајзер изоставља наратив јеванђеља и пише текст у облику медитативног дијалога Човека, Разума и Савести. Леополд Моцарт компоновао је ораторијум пратећи строги наполитански модел смењивања речитатива и da capo арија. Условно подељен на два дела, при чему други почиње од пете нумере у којој се први пут појављује лик Савести, ораторијум кроз ликове Разума и Савести излаже католичку доктрину људске кривице за Исусову смрт и њену неопходност за спасење. Занимљиво је да је Леополд Моцарт употребио својеврсни лајтмотив у овом делу, користећи интервал прекомерне кварте, односно тритонус, у сваком појављивању именице „богоубица", односно „Gottesmörder" на немачком језику.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 Пошаљи коментар