Грамофонија – Николас Шефер: „Омаж Бартоку”

Репродукујемо остварења са плоче коју је објавила продукцијска кућа „Хунгаротон“ 1979. године.

Само неколико месеци након првог концерта овог свестраног уметника, мађарски национални издавач је објавио и његов дебитантски албум, сачињен од електроакустичких остварења у потпуности реализованих на синтетизеру, а инспирисаних стваралаштвом чувеног мађарског композитора Беле Бартока. Николас Шефер је до краја седамдесетих година постао чувен као аутор бројних кибернетских скулптура и инсталација, те је важио за пионира у овој области која сједињује дигиталну технологију и креирање облика у простору. Иако, најчешће, звучни аспект његових остварења није био у првом плану, може се уочити да су емитовање звука и сонорна реакција на спољне надражаје током година постајали све значајнији део његових радова. У том смислу се поменути концерт, који је одржан у Паризу, може сматрати кулминацијом Шеферових истраживања у овом пољу, чији су резултати представљени у форми музичких свита сачињених од више мањих студија посвећених најчешће једном аспекту тембра и његове овојнице. Албум је подељен на две целине, већу под називом Хроносонор и мању, названу Перкусонор, повезане атмосфером импровизованог музичког тока у којем су главни носиоци радње промене звучних боја.

Како се може уочити и из назива Шеферових остварења, у фокусу његових музичких истраживања је било понашање тонских боја у садејству са овојницом перкусивних карактеристика. Композиција Хроносонор је претежно заснована на тембралним варијацијама једног тона у различитим регистрима, док се диптих Перкусонор заснива на манипулацијама кратким, оштрим звучностима, налик чембалу, које образују занимљиве моторичне обрасце променљиве густине. Продукција снимака је изведена са доста простора у звучној слици, те су сложени динамички односи додатно појачани широком панорамом и реверберацијом.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 Пошаљи коментар