Изложбе

Бен Дејвис: 33. Бијеналe у Сао Паулу

У емисији ИЗЛОЖБЕ можете слушати текст Бена Дејвиса „Смели покушај Бијенала да промени начни на који посметрамо уметност. Може ли се у томе?", написан поводом 33. Бијенала у Сао Паулу.

До 9. децембра у Сао Паулу био је отворен 33. Бијенале под називом Афективни афинитети. Кустос изложбе је био Габријел Перез-Бареиро и он је расположиви простор напунио различитм мини изложбама посвећеним личностима за које је он сматрао да су зреле за проучавање или величање - од Лусије Ногуеира (1950-1998), рођене Бразилке која је живела у Лондону и њених забавних и збуњујућих ултра-минималних радова, до Фелисијана Сентуриона (1962-1996), творца неугледних текстила који су некада духовити а некада срцепарајући. Главни кустоски гамбит чинила је одлука Перез-Бареира да одабере седам уметника - Маму Андерсон, Софију Боргес, Валтерсија Калдаса, Алехандра Сезарка, Клаудију Фонтес, Антонија Балестера Морена и Вура-Наташу Огуњи - који ће обавити већи део његовог посла. Сваком од њих додељен је по један део павиљона Бијенала, који је пројектовао Оскар Нимајер у Ибирапуера парку, и дат им је задатак да осмисле и аранжирају сопствену мини изложбу у коју ће укључити и своје радове.

Како коментарише Бен Дејвис: „Стварност која нас окружује може врло лако изгледати као да негује одређени успоравајући простор у глави, оно на који бијенале Афективни афинитети рачуна. За неке људе то представља луксуз, посебно за оне који имају довољно слободног времена да могу да окрену главу од онога што се сада и око њих догађа. Међутим, данашњи бескрајни низ лоших вести помешаних са френетичном забавом - која се очитава у интелектуалном, оптичком и просторном преобиљу међународних уметничких приредби - претендује да натера свест да помахнита. Осим тога, паралише детаљнију анализу на исти начин на који надвладава сваки више-него-површни доживљај. Зато, коришћење уметности као простора за тренирање пажње може бити мање излишно него што изгледа и мање вредно спасавања. У том смислу, неизвесни експеримент Перез-Бареирa може заправо бити релевантан, чак и када се јавља управо у тренутку кризе, односно, када се то најтеже може извести".

Текст, преузет из септембарског броја часописа Артнет, превео с енглеског Владимир Матес.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар