Музеј звука

Песме минезенгера Валтера фон дер Фогелвајдеа

Упркос свој слави коју је још за живота стекао, једини поуздани документ у којем је сачувано име овог песника је листа путних трошкова бискупа из Пасауа, Волфгера фон Ерла који је 12. новембра 1203. године записао да је „Валтер, кантор од Фогелвајдеа примио новац како би купио крзнени капут". Иако записано као тек узгредна опаска, ово сведочанство као да потврђује уврежено мишљење о минезенгеру Валтеру фон дер Фогелвајдеу као слободном уметнику, лутајућем певачу који би повремено ступао у службу богатих племића, али и то да је био сасвим изузетна фигура чији је ангажман био адекватно плаћан - драгоценостима чија вредност је далеко превазилазила уобичајене накнаде за уметнике тог времена.

О самом Фогелвајдеу највише сазнајемо на основу његових песама и повремених референци у делима других минезенгера. Претпоставља се да је био витез, али не имућан, а да је вештину ковања стихова научио код Рајнмара Старијег, чију је смрт опевао у неким од својих најлепших песама. Остао је сачуван релативно велики број Фогелвајдеових песама који чине део канона немачке књижевности. Са друге стране, музика која је пратила ове стихове је данас изгубљена, те њихова презентација подразумева подухват реконструкције који претходи сваком извођењу. На свом албуму посвећеном делима Валтера фон дер Фогелвајдеа, чланови ансамбла Пер-Сонат окренули су се пракси „зангшпруха" – певаног говора – једног од најзначајнијих видова усменог преношења традиције, чији извори потичу још из 13. века. Приликом реконструкција, ослонили су се на записе из Манускрипта песама из Јене, из 1330. године, као и на рукописе који се чувају у Минстеру и Инзбруку, на основу којих су одабрали „тонове", односно „моделе" са већ одређеним ритмичким и стиховним структурама, који су се користили приликом компоновања нових стихова. Певач би, приликом извођења, одабрао одређени „тон" и тако био способан да брзо искује нове стихове, поводом неког новог догађаја, будући да су мелодија, дужина и број слогова у ритмичком моделу већ били одређени. Оно што изненађује и плени јесу њихова разноврсност и богатство, који откривају да у питању није била окоштала уметност шематизованог опевања љубави и витештва, већ креативна и неспутана прослава ситних радости и живота у несталном и непредвидивом свету средњовековне Европе.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

број коментара 0 Пошаљи коментар