Научни скупови

Језик, књижевност, контекст – говори Сергеј Мацура

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, четвртком пратите снимке са конференције „Језик, књижевност, контекст”, која је одржана 12. и 13. априла на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. У четвртој емисији овог циклуса можете слушати снимак излагања Сергеја Мацуре „Извор животодавне искре: природнонаучни контекст Франкенштајна”.

Сергеј Мацура се у овом излагању бави медицинским и хемијским теоријама на размеђи 18. и 19. века, које су служиле као научна подлога и методологија за веровање у могућност оживљавања мртвог организма, тадашњу најмодернију истраживачку парадигму. Током приметног развоја науке у јеку индустријске револуције, предавања из разних егзактних области била су веома посећена и подстицајна, па је Мери Шели сасвим оправдано сместила радњу романа Франкенштајн (иначе, објављеног 1818. године) на сам крај 18. века.

Како запажа Мацура, главни утицаји на лик фикционалног научника дошли су из више праваца. Луиђи Галвани је око 1780. почео да експериментише са електричним импулсима у беживотним ткивима, сматрајући да анимални мишићи и нерви садрже урођену електричну силу, а 1803. године у Краљевском хируршком друштву његов рођак Ђовани Алдини извео је оглед у којем су се на лешу, подвргнутом одређеним хемијским супстанцама и електричном напону, вилице стегле а очи отвориле. Поред теорије да се срж живота налази у различито побуђеним електричним стањима, друга дискурзивна линија темељила се на ауторкином читању неколико дела хемичара Хамфрија Дејвија, посебно Уводне расправе у течај предавања о хемији (1802), у којој се многи видови медицинске праксе, било лековите било штетне, изводе из хемијских својстава употребљених препарата, а и Дејви и Мери Шели издају упозорења о човековој претераној и опасној креативности у измени чињеница природе.

Следећег четвртка, 16. маја, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног скупа.
Уредници емисије Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.

број коментара 0 Пошаљи коментар