Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на представу „Бацачи прстију”, према истоименој драми Иве Брдар, у режији Бојана Ђорђева и копродукцији Шабачког позоришта и Стеријиног позорја.

Комад Иве Брдар Бацачи прстију победио је на прошлогодишњем конкурсу Стеријиног позорја за текст савремене домаће драме и, сходно томе, штампан је у часопису Сцена и недaвно инсцениран у копродуцији Шабачког позоришта и Стеријиног позорја. Драмске јунакиње Иве Брдар су две аутостоперке које се упуштају у, на први поглед, луцкасту авантуру: уважавајући извесна (строга) правила - без новца и са шатором као јединим кровом над главом - своју судбину поверавају властитим палчевима и добронамерним возачима који ће их евентуално покупити с аутостраде. Девојкама је циљ да у некој врсти загонетног такмичења прве стигну до коначног одредишта, до Стрезимироваца, села кроз које пролази граница што раздваја Србију и Бугарску, пише Александар Милосављевић. Прва ће их у свој аутомобил примити наизглед уљудна госпођа, а заправо трговачка путница која ће им утрапити комплет металног посуђа, потом ће их повести млади човек који би по сваку цену да се ожени једном од њих, те полицајац коме је досадио усамљенички живот и тако даље. Свако од возача ће младим аутостоперкама представити по један од сегмената непријатно истините слике стварности и фрагменте наше друштвене збиље, која неће бити ништа лепша нити пријатнија од оне глобалне. На друму ће девојке разговарати и са мртвим псом којег је прегазио непажљиви возач, те ће на тај начин бити употпуњен овај сложени мозаик, а прича онеобичена.

Редитељ шабачке представе Бојан Ђорђев бира тачна средства којима подржава списатељичин смисао за хумор, пажљиво раслојава све енигме које иницира драмски текст и води инсценацију ка финалу, а понајпре је пажљиво усмеравао огромну енергију Иване Терзић као Ане те Кристине Пајкић која је тумачила лик Монике, баш као што је прецизно позиционирао и глумачке задатке Анете Томашевић, Страхиње Баровића, Владимира Милојевића, Чарнија Ђерића и Слободана Петрановића Шарца. Ипак, ову загонетну а дирљиву и узбудљиву представу ограничило је сценографско решење Синише Илића, јер су шкољке четири аутомобила банализовале етеричну димензију сценске приче и угрозиле динамичност њене on the road структуре. Тек повремено, нарочито на самом крају представе, лешеви аутомобила су подстакли ефектна мизансценска решења која су уз помоћ Чарнија Ђерића, аутора сценског покрета, реализовале две главне глумице, коментарише Милосављевић.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар