Хроника Трећег програма

Емитоваћемо осврте Тамаре Симовић и Тине Арсенијевић на концерте одржане у оквиру 51. Београдских музичких свечаности.

Тамара Симовић у свом тексту пише о концерту посвећеном флаутисти Љубиши Јовановићу, то јест 40-годишњици његовог уметничког рада, који је одржан у уторак, 8. октобра, у Сали Коларчеве задужбине. Поред Јовановића, наступили су флаутисти Гуолианг Хан и Јубин Ким, у пратњи оркестра Камерата Сербика, под управом Игора Групмана, који је, такође наступио и као један од солиста концерта. На репертоару концерта нашла су се дела Алуина Ханга, Карла Филипа Емануела Баха, Волфганга Амаеуса Моцарта, Јохана Себастијана Баха, Франца Доплера и Жозефа Боден де Боамортијеа. Посебан утисак оставила је завршница концерта, када су се на сцени појавили бивши и садашњи студенти Љубише Јовановића и њихови ученици, који су заједно са гостима из Кине и професором извели Концерт за пет флаута у а молу Жозефа Бодена де Боамортијеа и Contrapuntus I из „Уметности и фуге" Јохана Себастијана Баха, у аранжману Ингеборга Бугариновића. На сцени се тако нашло преко 70 флаутиста, који су сведочили о значају који Јовановић има у нашој средини - као извођач, педагог, али и промотер савремене српске музике, што доказује и премијера композиције за флауту и контрабас изведена на бис, чијег аутора Љубиша Јовановић намерно није желео да открије, остављајући публику да очекује неки његов нов наступ и прилику да представи ово дело као и његовог загонетног аутора, са којим га, по свему судећи, повезује дугогодишње пријатељство.

* * *

Тина Арсенијевић се осврће на наступ британске челисткиња Натали Клајн и оркестра Словеначке филахрмоније, који су се публици 51. БЕМУС-а представили 12. октобра на великој сцени Коларчеве задужбине, изводећи дела Уроша Крека, Јозефа Хајдна и Петра Илича Чајковског. Како запажа критичарка, овај концерт показао је, између осталог, три вида класицизма - оног у 20. веку, оног изворног из 18. века и специфичног Чајковског, који се пречесто заборавља пред јасним романтизмом овог аутора. Сама публика вероватно је уживала у нечему другом - у солидном и надахнутом свирању словеначких музичара, као и у сусрету са импресивном музичком даровтошћу Натали Клајн. Нарочито је било занимљиво извођење Серенаде за гудаче, опус 48 Петра Чајковског, које се карактерисало доследним спровођењем динамичких таласа, сменама климаска и антиклимакса, што је једна од битних одлика музичке драматургије у делима Чајковског. На овај начин уметници су давали сугестију куда се креће музички ток и шта следи, што је од целог извођења учинило један проживљени и музички оформељни догађај. Још једном треба истаћи и одличну сарадњу свих оркестарских група, посебно разумевање међу првим и другим виолинама, као и слушање међу члановима оркестра који су преко потребни да би се Серенада за гудаче успешно извела без присуства диригента.

Уредница емисије: Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар