Ораторијум

Антонио Марија Бонончини: Усековање главе Светог Јована Крститеља

Први пут на нашим таласима представићемо премијерни снимак ораторијума Усековање главе Светог Јована Крститеља Антонија Марије Бонончинија (из 1709. године) који је објавио Национални форум за музику из Вроцалва у сарадњи са Другим програмом Пољског радија. Солистичке улоге тумаче: алт Ева Марћињец као Свети Јован крститељ, сопран Божена Бујницка као Иродијада, сопран Алдона Бартник као Салома, бас Јаромир Носек као Ирод и мецосопран Јоана Добраковска као анђео. Свира Барокни оркестар из Вроцлава под управом Анджџеја Косендијака.

Антонио Марија Бонончини је рођен у породици цењених музичара у Модени, 1677. године. Као млађи брат познатог и траженог Ђованија Бонончинија, припадао је малој, али одабраној заједници италијанских композитора који су стварали на Хабзбуршком двору у Бечу почетком XVIII века. Ови аутори међу којима су били Карло Агостино Бадија, Марк-Антонио Зиани и Атилио Ариости - увели су током владавине Јозефа I композиционе тековине и естетику италијанске музике на хабзбуршки двор. То је био случај и са камерним ораторијумом који поседује оперске формалне обрасце и непосредну, некомпликовану лиричност. Истовремено Антонио Марија Бонончини показује снажну драмску вештину без употребе виртуозности, чиме се издваја из оперски мишљеног ораторијума својих савременика и више приближава Хендловом идеалу у његовим каснијим делима који припадају овом жанру, попут Теодоре, Херкуловог избора или Самсона.

Ипак, дело је написано на такав начин да покаже сво умеће бечких дворских музичара, пошто је ораторијум Усековање главе Светог Јована Крститеља премијерно изведен 1709. године у капели цара Јозефа I у хабзбуршкој престоници. Инструментални састав је сведен, што указује да је дело написано за период великог поста, у којем је било пожељно да се покаже понизност и духовност. Истовремено, Бонончини показује своју изузетну контрапунктску вештину која му је завредила велико признање савременика, посебно у оркестарском уводу и завршном хору Умро је праведник у којем пева свих пет солиста. Италијански писац и теоретичар Падре Мартини је, пола века после Бонончинијеве смрти, изузетно високо вредновао стваралаштво овог аутора записавши следеће: Иако никада није објавио ни једно своје дело, у његовим остварењима чујемо узвишени стил, тако жив, специфичан и угодан, који га одваја од већине осталих композитора са почетка XVIII века - епохе која је обиловала важним људима.

Познати историчар ораторијума, амерички музиколог Хауард Смитер примећује да су текстови ораторијума који припадају покрету контрареформације истицали јунаштво, аскетизам, мистицизам, језива дешавања и еротику. Сви ови елементи су присутни у Боночинијевом Усековању главе Светог Јована крститеља, а посебно сензуални аспект женских ликова, тако важних за дешавања. У неку руку далеки одјек овог решења, либретисте Ђованија Доменика Филипешија, одзвањаће до почетка XX века, када ће Рихард Штраус уз помоћ драмског текста Оскара Вајлда, Саломи подарити централну улогу - декадентне антијунакиње и фаталне заводнице - без премца. Иако и у Бонончинијевом ораторијуму Салома има важну улогу, овде се ради пре свега о односу ћерке и мајке, а не о перверзној опседнутости Јованом Крститељем као у потоњој верзији. Драматуршка прекретница ораторијума Усековање главе Светог Јована Крститеља је Саломина арија Delle palme у којој претпостављамо да она плеше пред гостима и која, супротно свим правилима барокне да капо арије, бива одједном прекинута Иродовим речитативом Немој више, престани. Овај прекид - можда из данашње перспективе изгледа безначајно - односно излазак из конвенције, показује у оквирима барокне естетике јасно профилисање Саломине еротске моћи и Иродове слабости. Лик Анђела је типичан поетски додатак либретиста XVIII века, који има функцију коментарисања дешавања и давања пригодног емотивног тона. Ораторијум Усековање главе Светог Јована Крститеља спада у ред мањих успеха барокне музике са почетка XVIII века, која последњих година добијају не само музиколошки третман, већ и заслужену музичку реинкарнацију.

Уредница Ксенија Стевановић

број коментара 0 Пошаљи коментар