Антологија српске музике

Миховил Логар: опера „Покондирена тиква”, из 1954. године. Слушаћете Милицу Миладиновић, алт, у улози Феме; сопрани Радмила Бакочевић, Софија Јанковић и Аница Ђорђевић тумаче улоге Евице, Саре и Анице, док улогу Ружичића изводи баритон Јован Глигоријевић. Тенори Драго Старц и Никола Митић су Васа и Јован, а бас Жарко Цвејић пева ролу Митра. Симфонијским оркестром Радио-телевизије Београд диригује Душан Миладиновић. Снимак је забележен 25. априла 1967. године.

Након Кир Јање, опере чија је партитура изгорела у бомбардовању Београда 1941. године, Миховил Логар је одлучио да поново компонује дело инспирисано стваралаштвом Јована Стерије Поповића, а поводом обележавања стогодишњице смрти славног српског комедиографа.

Како указује Властимир Перичић, опера Покондирена тиква, односно фарса у три чина, како ју је често Логар називао, обилује снажном динамиком и правим духом буфо-опера, које на позорници представљају ликове и збивања из свакодневног живота, а који углавном исмевају нездраве друштвене појаве. Либрето за оперу је начинио Хуго Клајн, а као и у истоименом Стеријином комаду, исмејана је главна јунакиња Фема која, опчињена „ноблесом", настоји да побегне из свог занатлијског, опанчарског света и пробије се у више друштвене кругове.

Третман текста опере, чија се радња одвија у војвођанској варошици у првој половини деветнаестог века, граничи се са парландо стилом, коме, како истиче Перичић, контрастирају гротескно обојени ариозо-одломци. Како би делу дао „локални звучни колорит", Логар је у појединим одломцима парафразирао и мелодије војвођанске народне музике.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић



број коментара 0 Пошаљи коментар