Оперска сезона Еурорадија 2019/20

Олга Нојвирт: Орландо (светска премијера)

Емитујемо снимак премијере опере „Орландо” Олге Нојвирт, одржане 8. децембра у Бечкој државној опери.

Дело је, 2014. године, поручио тадашњи директор ове куће Доминик Мејер од једне од најуспешнијих ауторки савремене музике у Аустрији, желећи да унесе нови дах у славну историју Штатсопере, иначе познате по делима која су на њеним даскама премијерно изведена.

На поставци Орланда Олге Нојвирт у Бечкој државној опери радио је велики тим уметника, почевши од редитељке Поли Грејем, цењене по својим поставкама оперских дела, преко диригента Матијаса Пинчера, али и видео уметника Вила Дјука, као и легендарне модне креаторке Реи Кавакубо, која води кућу Comme de Garcons. Вокална расподела је бирана пажљиво у складу са упутстивма композиторке. Тако је америчка уметница, мецосопран Кејт Линдзи добила прилику да тумачи главну улогу, с обзиром на њен велики жанровски распон и способност вокалне трансформације.

Улога наратора је поверена италијанско-шведској певачици Ани Клементи која је позната по ангажманима у оквиру експерименталног музичког театра. Контратенор Ерик Џуренас пева ролу Анђела чувара, док је певачици и глумици Констанс Хауман поверена улога Краљице/Чистоће/Пријатеља Орландовог детета. Шведски сопран Агнета Ајхенхолц изводи улогу Саше/Чедности, док баритон Ли Мелроз тумачи ролу Шелмердајна/Грина. Трансродни певач и уметник тумачи – по замисли композиторке – улогу Орландовог детета.

Ова опера Олге Нојвирт је базирана на великом књижевном успеху Вирџиније Вулф – роману Орландо. Либрето су начиниле француско-америчка списатељица и драматург Катерин Фију, као и сама композиторка. Овај класик енглеске књижевности XX века се бави везом између родног идентитета, љубави и уметничке креативности, пропитујући друштвену и интимну реалност на рафиниран, али радикалан начин. Сама структура Орланда прати реинкаранације главног, насловног јунака у распону неколико векова – трансформацију песника елизабетанске епохе у књижевницу викторијанског и модерног доба, док у опери Олга Нојвирт одлучује да настави причу све до данашњих дана.

Композиторка овако описује тему опере: „Орландо је фикционално биће које измишља себе као њега или њу, односно његово или њено тело из тог бића. То је прича о потрази за слободом мишљења, оригиналношћу и флуидним идентитетом. Орландо је јунак који пропитује сваку дуалност и који искушава стање између живота и уметности. Та фигура живи између историје и традиције и стално криши сва наметнута правила... У Орландовом квир путовању кроз различите векове историје (патријархата), Вирџинија Вулф пише и своју фикционалну биографију која са лакоћом субвертира све ригидне категорије уметничке слободе", каже Олга Нојвирт. И додаје: ƒ„Компонујући Орланда желела сам да то буде дело које ће бити изван свих жанровских одредница како бих показала неотуђиву слободу појединца. Али и напредак, из позадине, ауторитарности, расизма, нетолеранције, хомофобије, мизогиније и свих могућих форми реакционарних тенденција. Налик Орланду Вирџиније Вулф желим и да мој Орландо пропитује улоге мушкараца и жена, женског места у друштву и њиховог располагања литературом. Али, мој музички театар није теоријска демонстрација већ из сцене за сценом нуди различите могућност – укључујући и музичке", каже Нојврит. Такође према њеним речима од почетка је схватила да мора да створи хибридну велику оперу као комбинацију музике, моде, књижевности, просторних решења и видео рада. То је требало да буде како ауторка каже „опера са разноликим људима из различитих жанрова које треба да продрмају стару и цењену оперску кућу барем мало". И поред тога у свих деветнаест сцена опере музика је прозрачна, светла и комплексна – без потребе да се додворава популистичком музичком укусу, а опет јасно читљива и прецизна. Ово дело је пре свега простор уметничке слободе у стварању самосвојног фикционалног света који пропитује наша уврежена схватања и очекивања.

Уредница Ксенија Стевановић



број коментара 0 Пошаљи коментар