Забавник

Има једна београдска самопослуга у којој вас одмах процене као могућег лопова. Зато скупу робу не држе у рафовима са којих купац сам може да се послужи, него одвојено, иза стаклене тезге. Тамо су увозни парфеми, фина пића и луксузна козметика, а на пулту испред тог шарениша, сваком доступне, стоје послагане књиге. Са стране, натпис: књиге сортирано. Критеријум за сортирање не постоји. Није ни предметни, ни ауторски, ни по величини, нити по боји. Била је то нека компензација са издавачем. Нити се купују, нити се краду, а да их поклањају - не смеју. Један немачки књижевник је и то пробао...

Историја обичне беле мајице као да има два лица - једно с европским, и једно с америчким коренима. Нама је европски свакако ближи, па се опредељујемо за ту страну.  Дакле, када су амерички војници 1917. године, током Великог рата, дошли у Француску, нашли су се на муци - у вуненој униформи и "лаком" вуненом вешу тешко су подносили врућину. Међутим, Французи тих мука бар током рата нису имали, јер им је веш био памучни. Наравно, дошло је до размене одеће, и по повратку у домовину, Американци су донели памучне мајице, а индустрија се одмах дала на посао и од веша направила бренд. Најчешће су шивене мајице у облику слова Т, без крагне и са кратком рукавима, па им отуд и назив који се задржао до данас - "T Shirts".

Војска их је прва прихватила, па је током Другог светског рата Т мајица постала обавезни део униформе, а цивилима се нудила стидљиво, преко модних каталога. Углавном је била бела, без икаквих шара, сем око врата и рукава, и то за мале паре - три комада за долар. Међутим, још увек се носила махом испод уштиркане кошуље или као комотни избор за рад по кући. Једноставно, веш није било пристојно носити у јавности.... све док се нису појавили Марлон Брандо, Џемс Дин и Елвис Присли...

"Водостање" је најстарија емисија Радио Београда. Водостање је изазов за спикере, мука за тзв. обичне слушаоце и потреба за оне који плове. Тако је данас, тако је било и пре пола века, када је о Водостању писао часопис "Радио Београд". Водостање је емисија која се најмање слуша, иако од ње зависи имовина и животи хиљада људи. Свакога дана око поднева, и давне 1940. године, слушаоци радија завртали су дугме свог радио-апарата, негодујући - "Опет извештај о водостању! Коме то треба?

Уредник и водитељ Мирјана Блажић.

број коментара 0 Пошаљи коментар