Хипократија

Музеји чувари националног и културног наслеђа.

Изазови интерпретације културног наслеђа - редефинисање музеја.

Гост емисије је господин Славко Спасић, председник Националног комитета Међународног савета музеја (ICOM).

Музеј је институција и слика прошлости земље и људи из које се види како су живело и преживљавало у временима која нису увек била лака. Под кровом музеја чувају се различите ствари од значаја за природу и човека, а у модерним друштвима музеј је место у коме се осећају култура и дух нације и света као целине. Сама реч музеј изведена је из грчке речи muzeion што говори да су у њему некад биле музе, кћери бога Зевса и да је muzeion дворац муза. Њих девет сматране су заштитиницама уметности и знања. Музеји какве их данас знамо, нису нека иновација у историјском смислу. Први музеј основан је у Александрији 283. године пре нове ере, али постоје докази да је нешто слично њему постојало још у Вавилону. Оно што је скупљано и чувано у тим првим музејима имало је исти значај који се данас придаје колекцијама већине музеја, па и оних најмодернијих. Значај музеја је велики зато што се разгледањем збирки у њима и слушањем онога што о збиркама говоре куратори, допуњава образовање, а поред тога стиче се и побољашава већ постојећи ниво културе посетилаца. Музеј није место забаве и пуког задовољавања радозналости, већ нешто много значајније. У музејима и за музеје раде високо образовани стручњаци, окренути науци и истраживањима, а заједно са њима су експерти са педагошким искуством, који посетиоцима тумаче порекло и значај многих изложених предмета, пре свега у временским оквирима, а онда и у културном контексту. 

Најважнија чињеница о музејима односи се на поузданост и веродостојност онога што се у њима чува. Нема посетилаца који по изласку из зграде музеја не осећају да су нешто ново сазнали и научили. Музеј је као илустрована књига историје људског рода и помаже разумевању онога што је човек кроз историју постигао и шта још учинити може. Универзум природе и човека у њој, помера и свакодневно шири границе пред нашим очима и зато је музеј за посетиоце који ће у њега доћи, место где се много тога чини очигледним и разумљивим У последњем, 20. веку, напредак човечанства је систематизован, а музеј је добио заслужено и запажено место у животима цивилизованих људи.
Музеј има троструки значај: 1) стимулише љубопитљивост и тиме ширину општег знања; 2) у својим одељењима музеји приказују естетику културе разних периода у развоју људи; 3) обезбеђује рекреативно и интелектуално уживање. Довољно је показати шта је све човек могао направити некада и сада, од земље, глине, камена и метала. Визуелни доживљаји у музејима су много упечатљивији и дуготрајнији од било којих других.

Музеји играју значајну улогу у чувању антрополошких записа, по природи ствари, будући да је антропологија као научна дисциполина настала и развијала се у музејима.
У модерном друштву постало је нужно редефинисати мисију музеја, њихове циљеве, функцију и стратегију, како би се јасније приказали очекивани резултати убрзаних промена у свету.
Данас су музеји снага која доводи до промена и развоја на целој планети. У суштини музеј је огледало догађања у друштву, а што је најважније, музеј је лидерска институција која промовише духовно наслеђе људи. Осим тога, музеји морају у будућности узети већег удела у решавању проблема наркотика, деце препуштене улици, проституцији и у убеђивању становништва да сваки појединац има улогу у чувању националног и културног наслеђа.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.
 

број коментара 0 Пошаљи коментар