Време музике

Шарл Кеклен

 

„Његово отмено и лепо лице, окружено лелујавом брадом која свакоме упада у очи, окруњено косом која наликује небеским облацима - има све одлике мудраца. Ови спољашњи знаци виде се и изнутра. Мудар човек, дубоко хуман, страствен, искрен, жесток у љубави према слободи и независности, али истовремено склон дисциплини и прецизности. Радознао за све врсте изражавања креативног, чак и оне најудаљеније од његових склоности и укуса. Поштује мишљење и концепте својих савременика, који, чак и када према њему гаје резерве, увек сматрају да је интересантан, спреман за расправу, љубазан и искрен".

Овим речима је 1940. године композитор Анри Соге описао свог колегу Шарла Кеклена (1867-1950). Соге је био један од многих великана француске музике 20. века који су Кеклена изузетно поштовали. Исто мишљење имали су и Форе, Дебиси, Равел, Сати, Дипарк. Па ипак, Кеклен је за живота био скрајнут јер шира публика није могла да допре до префињеног ауторског рукописа овог композитора. За популарност је био потребан крај прошлог века, време постмодерне и склоност ка уму отвореном за најразличитије стилове и технике.

У данашњем ВРЕМЕНУ МУЗИКЕ тражимо одговор на питање шта је све утицало да Кеклен у свом времену буде на маргини, а у 21. веку постане једна од најинтригантнијих музичких личности.

 

Аутор емисије је Ивана Комадина.

број коментара 0 Пошаљи коментар