Степеник

Вечито враћање фашизма

Када је Роб Римен објавио своју студију о повратку фашизма на европско тле, политичка сцена деловала је још увек релативно стабилно, а фашистичке интервенције изгледале су као испади. У међувремену, ситуација се драматично променила, а оне снаге које је Римен препознао и именовао као фашистичке - он, наиме, ставља знак једнакости између популизма и фашизма, јер фашизам, како у огледу показује, јесте популистички - преузеле су власт пре свега у земљама некадашњег источног блока, док се снажне популистичке/фашистичке тенденције појављују и у Западној Европи, рачунајући и вероватно најлибералнију земљу Европе - Холандију. Оно, међутим, што Римена посебно занима јесте шта је то у природи фашизма што му допушта ту врсту жилавости упркос небулозној и опасној причи на којој почива. Да би одговорио на то питање, он анализира првенствено фашистички језик који, по правилу, тврди управо супротно од онога што фашиста јесте, отприлике као што лажов непрестано говори да сви други лажу, или као што кукавица непрестано понавља да се ничега не плаши. Како би поткрепио своје тезе, Римен се позива на антифашистичку борбу Томаса Мана, као и на Ничеа, од којег позајмљује насловну синтагму: вечито враћање.

О књизи Роба Римена „Вечито враћање фашизма" у данашњем Степенику разговарамо са Иваном Миленковићем, уредником Мале библиотеке у издавачкој кући Дерета.

Аутор емисијe је Светлaна Јајић.

Насловна фотографија: Роб Римен

број коментара 0 Пошаљи коментар