Обрати пажњу!

Ако нешто не умеш да објасниш (својој) баби, онда можда ниси схватио до краја.

Ова крилатица може да се примени и на однос науке, научника и јавности. Да се не лажемо, није „смртницима” лако објаснити финесе закључака истраживања експедиције биолога на Мадагаскару, на пример. За нас то нема јасну употребну вредност, али, с друге стране, зашто би и морало да има?

Међутим, појавом термина „популаризације науке”, све то нам је кроз медије, научне часописе и манифестације постало пријемчиво, блиско и - забавно. И пре употребе фразе „популаризација науке”, тиме су се бавили писци научне фантастике, астрофизичар и писац Нил Деграс Тајсон, астроном и астробиолог Карл Сеган, космолог и физичар Стивен Хокинг, али и многи новинари.

Која је улога научних и научнопопуларизаторских медија у Србији, када је реч о тачном али и питком начину представљања за јавност често сувопарних теорија, истраживања и открића, за Двестадвојку говорили су уредници часописа „Галаксија” Станко Стојиљковић, „Елементи” - Иван Умељић и „Одисеја” - Никола Здравковић.

У наставку емисије још тема. Рубрика „Временска капсула” посвећена је почецима групе Бон Џови, која је пре 35 година објавила истоимени деби албум. Током поподнева предлажемо и културне догађаје у градовима Србије, свирке и концерте, а рубрика „Шта каже мрежа” преноси новости из дигиталног света. 

Водитељ: Круна Пинтарић

број коментара 0 Пошаљи коментар
Обрати пажњу!  	Обрати пажњу!

Аутор:
Београд 202

Знате ли за једну од омиљених мачијих игара? То је вијање црвене тачкице ласера као да је уклети непријатељ, а мачка решена да спаси свет од зле Црвене тачке. Наши проблеми су, некада, тек толико стварни. Тачније, често се бавимо бригама из погрешног угла. Ми представљамо важне изазове и пут до њиховог разрешења – обрати пажњу! [ детаљније ]