Широм затворених очију – Отисак Душе

Верник

Два човека седе у кафани, усред неке дивљине на Аљасци.
Један од њих верује у Бога, други је атеиста и они сад расправљају о постојању Бога, са оном посебном страшћу.
Атеиста каже: „Гледај, није да ја немам разлоге да не верујем у Бога. Није да и ја нисам експериментисао са Богом и молитвама.
Баш прошлог месеца сам се изгубио у ужасној мећави далеко од кампа, нисам видео прст пред носом, било је минус педесет и појма нисам имао где сам уопште и онда сам то направио, пао сам на колена у снег и завапио: „Боже, ако постојиш, изгубио сам се у мећави и умрећу ако ми не помогнеш.”
И сад, у кафани, религиозни човек гледа у атеисту сав збуњен и каже: „Добро, значи, сад си и ти верник, јер напокон овде си, жив и здрав.”
Атеиста преврне очима, као да мисли да је религиозни човек тотална будала: „Ма не, човече, оно што се десило јесте да су се појавила двојица Ескима који су, ето, туда пролазили, па су ми они показали како да се вратим до кампа.”
Промишљања и приче које су део нашег живота и ноћас у Отиску Душе.
Добро нам дошли! 

Аутор и водитељ: Душица Мијатовић

број коментара 0 Пошаљи коментар