Правац 202

Последња београдска бомбонџијска радња још увек одолева времену.

Можда зато што је у питању породични занат и што га и данас обављају два брата Бранислав и Живорад Босиљчић. Мало тога су променили од 1936. године када је њихов деда Бранислав започео посао. Друга су времена, у радњу долазе неки други људи и браћа праве више врста ратлука али љубављу према занату, напорним радом и трудом и пре свега тиме што радња још увек постоји, нису изневерили деду а ни оца који је као машинац унео корисне новине у обављање породичног заната. Да ли их опет чека нека промена, има ли наде и потребе да проширују производњу, како су једну „поруџбину” добили и од Скупштине Србије? О сећању на деду, прављењу, пробању и ручном сечењу ратлука, о томе зашто су луше кемп и зашто многи мисле да је радња у Гаврила Принципа уствари музеј за Правац 202 прича Бранислав Босиљчић

Водитељ: Ивана Весић

број коментара 0 Пошаљи коментар