Refleksije

Lino Veljak: Praksis i kritika instrumentalne racionalnosti.

U emisiji „Refleksije“, 15. i 16. avgusta, možete pratiti tekst zagrebačkog filozofa Lina Veljaka „Praksis i kritika instrumentalne racionalnosti“.

Problem kritike instrumentalne racionalnosti mogao bi ovako da se sažme: koliko god da smo usmereni nekome cilju i koliko god da naša racionalnost služi dostizanju toga cilja, racionalnost nije u stanju da održi samu sebe (pada, dakle, u iracionalnost) ukoliko se svede na puki instrument za dostizanje tog cilja (problem optimizovanja racionalnosti). Drugim rečima, racionalnost je uvek nešto više i nešto složenije od pukog oruđa za obradu unapred datog cilja. Racionalnost, recimo, učestvuje u oblikovanju cilja, ona određuje i put kojim se do cilja dolazi, te daje vrednost tome cilju, što, pak, znači da nije svaki cilj vredan napora dostizanja, odnosno, ako se problem zaoštri, nekim se neracionalnim ciljevima razum (ratio) mora suprotstaviti svim svojim snagama, koliko god, u međuvremenu, da nam se ti ciljevi čine opravdani, ili dobro utemeljeni.

Lino Veljak se, dakle, u ovome tekstu suprotstavlja perspektivi koja instrumentalizuje racionalnost i, vraćajući se slavnim motivima Frankfurtske škole (Maks Horkhajmer, Teodor Adorno) pokazuje u kojoj meri je kritika instrumentalne racionalnosti i danas opravdana, važeća i, na kraju krajeva, neophodna.

Čita Dušica Mijatović
Urednik Ivan Milenković

broj komentara 0 pošalji komentar