Studije i ogledi – Slobodan Grubačić: Andrićev Traktat o zvonu

U ciklusu „Studije i ogledi“, od ponedeljka, 21. do četvrtka, 24. oktobra, možete pratiti tekst Slobodana Grubačića „Andrićev traktat o zvonu. Istorija u simbolu zvuka“.

Autor nas na početku rada podseća kako izgleda siloviti zanos koji obuzima Andrićevog dvojnika Tomu Galusa kada posmatra nepomično zvono iznad zatvorske kapije. Njegovo naglo pokretanje izaziva lomove u srcu ovog autobiografskog lika. U njemu Galus vidi tajnu našeg trajanja, tajnu naše sudbine u vremenu. Na zelenkastoj patini zvona, u odsjaju sunca, kao kroz neki otvor u vremenu, pred Galusom iskrsavaju slike iz velike Knjige o istoriji sveta - čije se stranice okreću same.

Andrićev traktat o zvonu, kako Grubačić ističe, inspirisan je mistikom Jakoba Bemea. Jednoga dana, primetivši kako se stari zvonoliki krčag od kalaja presijava na suncu, Beme je izustio zadivljeno: „To je samo krčag od kalaja, a ipak se na njemu ogleda - ceo svet!" Poražen lepotom vizije, otrgnut od svega, utonuvši naglo u neko stanje blažene obamrlosti koje će, besednički zanosno, nazvati kosmičkim pouzdanjem, Beme je osetio onaj dramatični susret s numinoznim i potom se povukao iz sveta.

Andrićev junak se, pak, nije dobrovoljno povukao iz sveta. Pa ipak, i on će, pre no što dopadne zatvora, u više navrata osetiti „blaženstvo raskoši i svu širinu sveta. Snebivajući se od čuda, ugledaće u svom smrtonosno moćnom zanosu neku hologramsku sliku sveta, iznenađen otkud tolika sposobnost da u zamrznutom trenutku, u prelamanju svetla, u izmenjenom stanju svesti vidi njegovu celinu. Da upije u sebe energiju ogledala, koja na glatkoj površini zvona stvara iluziju i ceo svet pretvara u virtuelnu stvarnost - ali i da celinu vidi u deliću", piše Grubačić.

Čita Marica Milčanović.
Urednica Olivera Nušić

broj komentara 0 pošalji komentar