Muzička pletenica

Gde su mogli predratni “veseli” Beograđani da se upute, ako ne u pravcu Carigradskog druma, koji je u našoj burnoj istoriji izmenjao mnoga imena - od Fišeklijske, kralja Aleksandra do Bulevra revolucije i ponovo ulice Kralja Aleksandra. Tu bi veselog gosta čekala kafana „Kod tri lista duvana“, u zgradi porodice Hadži-Galić, poznata kao stecište najboljih, pravih i najstarijih beogradskih radio-pevača, što kao znalci izabraše baš to mesto da pevanjem uveseljavaju publiku.

Samo tu su se mogli videti i čuti Vlastimir Lale Jovančić, pa Sima Nikolić i žena mu Jelica, pa Dragomir Čkonjović zvani „Čkonja" (koji je bio i pevač i gitarista, a pevala je i njegova žena). Njihov se repertoar, kažu, sastojao od preko 650 srpskih narodnih pesama i romansi, od starinske „Bolan mi leži Kara-Mustafa, bolan mi leži, hoće da capa", pa do najnovijih šlagera spevanih pred Drugi svetski rat: „Ulicama kružim, ne bih li te sreo"!

Kako su dva Dragoslava, Živanović i Janković, pod nadimcima Troša i Ćivra, po preporuci Makse Popova snimili svoja prva kola za fonoteku Radio-Beograda.

Radio Beograd 1, 14.05

broj komentara 3 pošalji komentar
(ponedeljak, 30. sep 2013, 23:05) - Sinisa -Balajnac [neregistrovani]

Prijatno iznenadjenje

Veoma sam se iznenadio kada sam naisao na ovaj snimak gsde je glavni akter bio Dragoslav Zivanovic Trosa koga odavno pratim sto je snimio ranije i stalno ga slusam preko youtube
A ovom prilikom i da cujem njegovu biografiju kako je poceo karijeru sviranja harmonike , gde je ucio a vidim daje i po familiji imao poreklo muzicko.Odusevljen sam slusajuci njega kako prica i kola koja je odabrao da cujemo koja neka cujem prvi put. Trosa je imao veoma veoma dobru i levu i desnu ruku za harmoniku I svidja mise sto je cuvenu pozarevacku muziku koja raspoznaje od naprimer muziku od Mrcajevaca gde su takodje bili dobri muzicari ali na drugi melos sviranja.Ja sam Resavac i mi imamo svoje cuvene harmonikase sto se takodje raspoznajemo po necem u narodnom melosu. Ipak dok je Trosa vedrio i oblacio posle Vitomira Zivotica, njegova kola i pesme su se pevale kod nas na svadbama i veseljima kod nas u poresavlju gotovo do danasnjih dana.
Puno sam srecan sto ste napravili interviu sa Trosom sto sam ga jos bolje upznao i zelim mu puno zdravlja i danam jos dugo dugo svira i peva.

(četvrtak, 17. maj 2012, 22:34) - anonymous [neregistrovani]

Trosa i Civra

Trosa i Civra su nam ostavili lepe uspomene kroz bezbroj pesama i kola. A Civra je svoj talenat preneo na cerke koje su bile veoma talentovane a poularnost su tek stekle kada su pocele da sviraju kod Mire Vasiljevic u prvoj postavi nezaboravnog Djerdana. To je nesto sto se to tada nije videlo na nasoj estradi. Dragica, Radica su virale harmonike, a treca Civrina cerka Slavica je svirala solo gitaru a njihova najbolja drugarica Snezna Spasic bas gitaru. Mira Vasiljevic je Djerdan osnovala na vrhuncu svoje karijere i kada su se pojavile na televiziji pozivi za gostaovanja su stizali sa svih strana. Odrzavale su i po tri koncertna na dan jer su pruzale visoko klvalitetan program.

(petak, 03. feb 2012, 20:03) - anonymous [neregistrovani]

Dragoslav Zivanovic i Dragoslav Jankovic

Drago mi je da se neko setio i ova dva izvanredna umetnika. Trosa je veliki talenat i ostavio veliki trag u narodnoj muzici bilo da se rado o kolima koja je on komponovao i odsvirao ili pesmama. Njegove pesme ce vecito da zive, kao na primer, Kad bi mogle da se vrate mlade godine, Noc je tamna, Dva put se nezivi, Kad su laste odletele...kao i njegovo Stisko kolo.
A Dragoslav Jankovic Civra takodje talentovan muzicar. Njegovo kolo Trnjanka je jedno od najlepsih. A svoj talenat je preneo i na svoje cerke Dragicu i Radicu koje su izvanredno lepo svirale harmoniku i koju su svirale kod Mire Vasiljevic u Djerdanu. Treca njegova cerka Slavica je svirala gitaru tako da se sve lepo ukolopije u Djerdanu.

Muzička pletenica Muzička pletenica

Autor:
Nenad Kamidžorac

Melodija, harmonija i ritam predstavljaju «triest» svake muzičke forme, samim tim i narodne muzike koja je, u ostavštini, uglavnom sticala formu varoške muzike jer je najčešće zvučno beležena tek u gradovima gde su je izvodili poznati inetrpretatori kojima je pružena šansa da nastupaju na Radio-programu ili snimaju tada popularne ploče na 78 obrtaja. [ detaljnije ]