Kojekuda

Čarde. Na Dunavu, od Bezdana do Đerdapa, ima ih skoro 70. Postoji i mesto koje ima samo 18 stanovnika u devet kuća, ali zato čak pet čardi. Manje popularne od splavova, postoje i danas i privlače goste, baš kao što je to bilo i pre više stotina godina, kada su – poput mnogo čega drugog – u naše krajeve stigle sa Turcima.

Originalno, čarde nisu bile ništa drugo do nastrešnice na četiri drvena stuba, najčešće na raskršću drumova... Tokom vremena, kako je rastao broj naselja uz puteve, polako su počele da se „sele" na reke i da postaju pravi objekti, kuće, doduše, nikada previše otmene i ulickane...

Ono što se nije promenilo jeste da su čarde bile i ostale mesta za odmor i okrepljenje, tela i duha. Naš sagovornik - koga smo upoznale još pre desetak godina, pa sad ponovo srele - Miroslav Božin, autor knjige „Čarde na Dunavu", naziva ih, u duhu modernog i vremena, i rečnika, „antistres oazama".

Zato vas vodimo baš tamo. Vaše - Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović

broj komentara 0 pošalji komentar
Kojekuda Kojekuda

Autor:
Autori: Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić

Emisija Radio Beograda 1 koja će vas, baš kako joj i naziv govori, voditi od Kelebije do Medveđe, od Bajine Bašte do Negotina - u seoca i gradove, u prošlost i budućnost, u stvarno i moguće. [ detaljnije ]