Kojekuda

Ako se malo razmisli, nije teško zaključiti da ne postoje mali muzeji, čak i ako su, po prostoru koji zauzimaju ili po veličini zbirki koje čuvaju, neveliki površinom ili obimom. Zato što su muzeji, čuvari vremena i svedoci razvoja duha i ideja – važni. Svi su važni. I svako mesto koje ima muzej, njime baš potvrđuje sopstvenu važnost i doprinos mozaiku istorije – kamenom, kostima, glinom, oruđem, oružjem, zastavama, mapama, nameštajem, odećom, slikama, skulpturama, fotografijama…

Tako je - i zato - važan i Zavičajni muzej Paraćin. Njegov početak je još daleke 1947, kada je nastavnik Momir Jezdić u Osnovnoj školi „Radoje Domanović" okupio nekoliko entuzijasta i oformio laičku arheološku zbirku. Mada, sama ideja da Paraćin treba da ima muzej, još je starija i seže u sredinu dvadesetih godina 20. veka, u vreme najvećeg uspona varoši kao važnog industrijskog centra, sa velikim fabrikama stakla, štofa i cementa.

1977, prikupljena skromna, ali vredna zbirka predmeta, smešta se u znamenitu Ružićevu kuću u centru Paraćina, gde je i danas.

Godinu dana kasnije videli su je prvi posetioci, a od 1990. i zvanično je Zavičajni muzej sa namenom zaštite umetničko-istorijskih dela. Stalna postavka prikazuje sliku prošlosti celog kraja, od praistorije do posle Drugog svetskog rata.

Zato nam predstoji još jedna šetnja kroz istoriju jednog dela naše zemlje. Na nju vas pozivaju - Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović.

broj komentara 0 pošalji komentar
Kojekuda Kojekuda

Autor:
Autori: Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić

Emisija Radio Beograda 1 koja će vas, baš kako joj i naziv govori, voditi od Kelebije do Medveđe, od Bajine Bašte do Negotina - u seoca i gradove, u prošlost i budućnost, u stvarno i moguće. [ detaljnije ]