Hipokratija

Bolešljivost, etika po modelu Kraljevića Marka i nauka Milutina Milankovića (drugi deo emisije)

Gost današnje Hipokratije je dr Aleksandar Petrović, filozof, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

Milutin Milanković rodio se 1879. godine u srpskom selu Dalju, koje se tada nalazilo u Austrougarskoj. Zbog bolešljivosti, mladi Milutin nije u Dalju išao u osnovnu školu sa svojim vršnjacima, već su roditelji obezbedili guvernantu koja ga je podučavala i pripremala za dalje školovanje u gimnaziji. Sa deset godina Milanković odlazi od kuće i upisuje Realnu gimnaziju u Oseku (Osek je tek u 20. veku postao Osijek). 

U Habzburškoj monarhiji srpska deca nisu imala prilike da uče srpsku istoriju, ali Militinov otac, ugledni zemljoradnik, svome sinu svake večeri čitao je srpske epske junačke pesme. Neke pesme Milutin je znao napamet i uživao je u njima, a tek docnije, kako je često govorio, postao je svestan njihove prave lepote i značaja. Posebno je bio očaran likom Kraljevića Marka, čak se ponekad s njim poistovećivao. Iako Milanković, spolja gledano, nije bio junačka priroda - rastom je bio oniži, punačak i fizički usporen - unutarnja poistovećenost s Kraljevićem Markom celog života biće snažna crta njegove ličnosti. Može se reći da je Milankovićeva životna i naučnička etika formirana po modelu etike Kraljevića Marka.

U nižim razredima dobijao je dobre ocene bez naročitog napora. Ipak, njegove talente niko nije uočio ni podržao. Kad je prešao u više razrede, u školu je došao mladi doktor filozofije Vladimir Varićak, kasnije akademik poznat po doprinosima novoj geometriji Lobačevskog. Milankoviću je predavao matematiku, bio mu je razredni starešina i mentor. Svoje školovanje Milanković nastavlja u Beču. Stekao je diplomu građevinskog inženjera na Tehničkoj visokoj školi, gde je i doktorirao kao prvi Srbin. Dobio je odlično plaćen posao, ali na poziv Ministarstva obrazovanja Kraljevine Srbije napušta Beč 1909. godine i u Beogradu preuzima katedru primenjene matematike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U Beogradu se odvijao njegov naučni rad po kom se proslavio, ali samo s olovkom u ruci i belim papirom na pisaćem stolu. 

Njegova preokupacija bila je vasiona, ali pre svega daleka prošlost naše planete i klimatske promene koje se na njoj neprekidno dešavaju. Pre njega gotovo 150 godina naučnici su pokušavali da odgonetnu tajne smenjivanja ledenih i toplih perioda na Zemlji. Milutin Milanković je matematičkim putem postavio Kanon osunčavanja, veliku kosmičku teoriju koja pokazuje da je klimatski puls Zemlje posledica vekovnih astronomskih ciklusa.
U našoj javnosti ime proslavljenog Milutina Milankovića uglavnom se vezuje za korekciju kalendara, što jeste značajno, ali je sitnica u poređenju sa njegovim ukupnim delom. Istraživačka svemirska agencija NASA svrstava našeg Milutina Milankovića među deset najvećih naučnika svih vremena, jer je napravio preokret u klimatologiji i razumevanju prošlosti Zemlje. Kao priznanje što je još 1913. godine izračunao temperature koje vladaju na Marsu, NASA je jedan krater na toj crvenoj planeti na koordinatama +1470, +330 nazvala Milankovićevim imenom. Svet se menja i nauka s njim, ali Milankovićev Kanon osunčavanja ostao je temelj svih ostalih nauka o Zemlji.
O etici i nauci Milutina Milankovića govoriće naš dragi i uvaženi gost dr Aleksandar Petrović.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.

 

broj komentara 0 pošalji komentar