Hipokratija

Homeopatija tj. kvazinauka opstaje od 18. veka i zasnovana je na memoriji vode. Kakva luda ideja.

Gost današnje Hipokratije je Branislav Simonović, doktor fizičke hemije, naučni savetnik i višegodišnji direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu. Objavio je 330 naučnih radova, saopštenja, tehničkih unapređenja i patenata, elaborata i studija u domaćim časopisima i u inostranstvu, na više od 7600 strana.

Ako bismo napravili malu anketu među poznanicima i zapitali ih šta znaju o homeopatiji, većina bi rekla da o njoj zna vrlo malo ili ni malo, dok bi je ostatak svrstao u sektor alternativne medicine. Za čudo, korisnici homeopatije u Evropi, kao i u Srbiji, uglavnom su obrazovani ljudi, a među njima i vrhunski intelektualci. Za početnike, homeopatija je neka vrsta pomoćne medicine nastale krajem 18. veka, čiji lekovi u sebi nemaju nikakavu lekovitu supstancu ili, bolje rečeno, to je lečenje „sastojcima" koji se ne mogu identifikovati preciznim hemijskim analizama.Uprkos tome, u bogatijim zemljama, naročito u Engleskoj i na severu Evrope, postoje brojne bolnice za homeopatiju čije se lečenje zasniva na „integrativnoj medicini". Takvu medicinu teško je definisati jer je njena ideologija bizarna i ekscentrična, a teorija koje se drži glasi: similia similibus curentur tj. slično leči sebi slično ili, narodski rečeno, klin se klinom izbija.

Homeopatija se oslanja na tri „zakona": zakon o sličnosti, zakon o beskonačnosti i zakon o snažnom mućkanju rastvora. Prvi zakon govori da nešto što u vama izaziva simptome može i izlečiti te iste simptome, kao na primer kofein, koji vas drži budnim, lečiće vas od nesanice. Ili, oljušteni crni luk koji vam tera suze na oči kao i jak nazeb, od nazeba će vas izlečiti. Naravno, u ovome se vidi besmislica. Sledeći je zakon o beskonačnosti: što je supstanca u manjoj koncentraciji, to je delotvornija. Na primer, 1 gram arsendioksida se rastvara u 99 puta većoj količini destilovane vode ili alkohola kako bi se dobio rastvor 1:100. Potom, ta količina dobijenog rastvora ponovo se rastvara u 99 puta većoj količini vode ili alkohola, i tako dalje, sve dok se proces ne ponovi 30 puta. Rastvor zvani „30 C" ne sadrži čak ni jedan molekul aktivne supstance! Treći zakon govori da tokom energičnog mućkanja vode i aktivne supstance (budući lek) u vodi ostaje otisak molekula te supstance. Ta misteriozna sposobnost čuvanja otisaka omogućava vodi memorisanje molekularne konfiguracije i hemijskih osobina antitela, čak i onda kad ta antitela više i ne postoje. „Memorija vode" - kakva luda ideja!
Korisnici homeopatije odani su joj fanatično i nikada je nisu stavili pod bilo kakvu sumnju, uprkos tome što je u suprotnosti sa svim fizičkim zakonima. I pored ogromnog napretka ortodoksne medicine, homeopatija i dalje živi i prosperira na tržištu, i to još bolje nego pre dvesta godina. Sudeći po oglasima u našim štampanim i elektronskim medijima, vidi se da homeopatski lekovi imaju značajan krug potrošača i u Srbiji. Među njima su i bebe! Uostalom, u Beogradu nećete naći apoteku koja ne drži homeopatske lekove, uglavnom uvezene iz Nemačke. U SAD, homeopatija je proglašena kvazimedicinom, a u Engleskoj i većini evropskih zemalja, uključujući Srbiju, homeopatski lekovi nisu na listi lekova finansiranih iz budžeta nacionalnih zdravstvenih osiguranja. Međutim, oni su na listi želja mnogih nezadovoljnih pacijenata. Od 2007. godine, homeopatski lekovi su ozakonjeni i u prometu su kao i svi ostali lekovi koje priznaje medicinska zajednica.
To što ima intelektualaca koji nepokolebljivo veruju u homeopatiju, a neki od njih i u štetnost vakcina, astrologiju i leteće tanjire, govori da iracionalnost nije odlika samo prostog i neškolovanog sveta.

Ukoliko neki ljudi žele da svoj novac daju za homeopatsko lečenje, bolje je okrenuti glavu i ne razmišljati zaludno o nečemu što ne koristi niti šteti. Ipak, ljudima se mora reći šta je to drugorazredna nauka, a nadalje je sve stvar ličnog izbora.

Emisiju pripremaju prof. dr Momčilo B. Đorđević i prof. dr Aleksandar Petrović

broj komentara 0 pošalji komentar