Od zlata jabuka

Današnje izdanje emsije Od zlata jabuka ispreda priču o vatri u narodnim običajima i našoj kulturi.

Vatra je slika žarkog i osvetničkog plamena koji preti smrću i uništenjem, ali i element očišćenja, plamena koji donosi i toplotu oličenje stvaralačkog, aktivnog načela. Naša reč vatra vodi poreklo od staroiranske reči atar, koja je značila plamen i svetu vatru, još u svetim iranskim knjigama.
Obredna vatra je ritualna forma, poznata svim slovenskim narodima. Sastavni je deo mnogih kalendarskih, a takođe porodičnih, privrednih, isceliteljskih i dr. obreda. Paljenje ritualnih vatri bilo je poznato svim slovenskim narodima. Većinom su vezane za praznike prolećno-letnjeg ciklusa, od Belih poklada do Petrovdana, piše u „Slovenskoj mitologiji".
Srpska mlada, kad prvi put uđe u novi dom, mora da poljubi ognjište. Pred ognjištem, o Božiću, vrši se „mirbožanje" ognjištu i vatri na njemu, prinose se čak i žrtve: ponekad se bacaju mrve hleba i sipa vino. Nova mlada, kad ulazi u kuću, posipa ognjište žitom. Na Božić ujutru polaženik daruje vatru novcem.
Vatra na ognjištu je u neku ruku nosilac morala. Ona sagoreva, ona nas greje, na njoj se kuva hrana, ali u isto vreme ona je biće koje misli i koje ima svest. Ona nam određuje dužnosti i stara se da ih izvršimo. Izvor je bogatstva, zdravlja i vrline. To što se u jednoj oblasti religijsko-moralnih shvatanja može reći za vatru na domaćem ognjištu, to se, u drugoj oblasti, kad je reč o demonskim životinjama, može reći za pčelu.

Autor: Tijana Stanković

broj komentara 0 pošalji komentar