Гран при наде

Дошао је и тај викенд. Најбољи у целој години. Знате о чему причам. Дан у којем ће се упалити зелена светла изнад траке асфалта која окружује вештачко језеро у мелбурнском Алберт парку и тренутак када ће звуци најбољих тркачких машина које човечанство познаје означити почетак још једне истински глобалне авантуре која ће нас током три годишња доба провозати преко пет континената. Да, Формула 1 је поново са нама.

Не верујте песимистима. Уживајте у оном осећају који чак ни беспотребна злурадост Schadenfreude генерације не може оскрнавити. Можда наш омиљени спорт памти и боље дане - или смо можда само ми некада били млађи - али мало шта на свету може да се мери са узбуђењем које доноси први дан сезоне. Дан када сви имају право да се надају. Крај Мерцедесове доминације? Tитула за Ферари после десет година? Почетак Максове владавине? Рикардо коначно у борби за шампионску титулу? Папаја Мекларен на подијуму? Рено на стази старе славе? Пинк пантери поново или Хас као best-of-the-rest? Искупљење за Хонду? Кубица на бар једној трци уместо једног од Вилијамсових клинаца? Заубер уз Алфу бежи са зачеља?
Могуће. Реално? Ко зна, први је дан сезоне. Шта ја мислим?

Ове године предсезонски тестови су били чуднији него иначе. То што је једна осмина предвиђеног времена пропала због снега (!?) јесте куриозитет али већи значај је имао нови асфалт и поготово необично ниска температура која је доминирала до пред сам крај пробних вожњи на Каталуњи. Извлачити закључке на основу онога што тимови одлуче да открију током припрема је и иначе најбољи начин да се идентификујете као дунстер, а у оваквој предсезони поготово, али коме су још потребна оправдања? Ипак, пре него што дам све од себе да испаднем неозбиљан, ево прегледа најважнијих измена са којима улазимо у нову сезону.

Уз повратак Француске после десет година, те Немачке у којој нисмо били од 2016. и померање Азербејџана на април а Русије на крај септембра, ове године ћемо гледати 21 трку. Које ће почињати у новом термину, десет минута после пуног сата и најчешће 60 минута касније у односу на оно време на које смо навикли. Већина европских трка ће тако стартовати у 15:10 (сем Француске која ће због Светског купа у фудбалу кренути тек у 16:10), што је директан уступак телевизијским мрежама које због стриктног поштовања програмске шеме нису имале довољно времена за најаву преноса када су трке почињале на пун сат. Осим што ће три узастопна викенда у редоследу Француска-Аустрија-Енглеска бити убитачна како за тимове тако и за друштвени живот нас навијача, најважнија промена је продужење радног века мотора са 5 на чак 7 трка. Што значи и да тимови имају прилику да без казне само два пута у току сезоне унапреде агрегат.

Када већ спомињем пенале, процедура је поједностављена утолико што возач који добије казну од 15 или више места мора да стартује са последње позиције. Осим уколико више од једног возача добије толику казну, у којем случају ће у предности бити онај који је кажњен први. Јасно? Па и не баш.

На самим аутомобилима промене не би биле толико видљиве - „ајкулино пераје" је значајно смањено а Т крила на врху забрањена, пооштрена су правила када је огибљење у питању (нису више дозвољени системи који мењају аеро перформансе током трке) а минимална маса је порасла за 6 килограма - само да није ужасног „халоа", „ореола", или како ћемо се већ договорити да га зовемо. Не само да аутомобил претвара у гигантску „јапанку" и при томе га успорава за процењене 3 десетинке по кругу, монструозна заштита за главу чини препознавање возача по кациги немогућим и тако успоставља још једну баријеру између неустрашивог пилота и узбуђења жељног навијача.

Да ме не схватите погрешно, безбедност возача, редара и публике мора бити приоритет за Формулу 1, али у свету најбољих мајстора аеродинамике које ауто индустрија има мора да постоји елегантније решење од примитивног титанијумског рол бара који нам је наметнут.
Стојећи уместо летећег старта (али само када то прилике дозвољавају) после периода под сигурносним возилом и гласнији мотори, те лудост са повећањем броја мешавина гума за суво време са пет на седам - хипер (стварно?) мека > ултра мека > супер мека > мека > средња > тврда > супер тврда - заокружују причу о новостима и тиме ме остављају без изговора за даље одлагање тумачења поретка тимова пред почетак нове сезоне.

Шампионска екипа је поновила образац из претходних година и своје главне адуте сачувала за Аустралију. Очекивано поуздани, конзистентни и брзи током дугих вожњи али без и једног круга на најмекшој, розе гуми. На папиру први фаворити за нову, пету узастопну титулу и сценарио страха им даје бар три десетинке на квалификацијама у Мелбурну. Из другог угла посматрано, Мерцедес ни на гумама које је користио током тестирања није имао брже време од Ред Була и Ферарија на истој мешавини а искуство нам говори и да хладна стаза и те како погодује екипи из Бреклија. Крајњи оптимиста зато има право да се пита како ће Сребрне стреле изгледати када температура асфалта пређе 30 степени. Ипак, само наивнима Хамилтон није први фаворит за титулу док би Ботас амбицију требало да ограничи на продужење уговора на бар још једну сезону. Што неће бити лако.

Ферари је током тестова забележио два најбоља времена, али свеукупни утисак није толико сјајан. Нови аутомобил је дужи него прошле године - у покушају да се побољша конкурентност на брзим стазама - и са прилично израженом разликом у висини огибљења предњег (ниског) и задњег (високог) краја аутомобила, чиме је Скудерија покупила форе и од Мерцедеса и од Ред Була. То значи да ће аеродинамика бити доста осетљива за подешавање на неким стазама и тек ћемо видети како ће се Аривабенеов тим у томе снаћи. Симулације трке у Барселони нису биле нарочито импресивне а нова еволуција појачаног мотора наводно има и већу потрошњу од Мерцедесовог агрегата, али победе ни ове године не би требало да буду недостижне. Фетел је сада неприкосновени газда у Маранелу и ако већ Кими пристаје на улогу другог возача ни ми не би смели да се због тога нервирамо.

Да конкуренција буде већа него прошле сезоне побринуће се Ред Бул који још од шампионских дана није у нову годину ушао оволико спреман. Мотор је и даље слаба тачка али Њујиева нова шасија је толико добра да већина аустријску екипу види испред Ферарија и не много иза Мерцедеса. Квалификације ће за Ред Бул бити кључне - уколико се примакну првом реду Верстапен и Рикардо ће недељом имати прилику да покажу зашто их сматрају најбољим возачким паром у каравану. Аустралијанац ће посебно бити у фокусу због уговора који му истиче на крају сезоне и сјајних могућности које му се отварају. И Мерцедес и Ферари су опције, једнако као и останак у Милтон Кинзу.

До четвртог места у конкуренцији конструктора би у 2018. могао Рено који се ситним али сигурним корацима све више приближава тријумвирату на врху. Жуто-црни такође имају респектабилну поставу и неће бити изненађење уколико Хилкенберг и Саинц дограбе и неки подијум у новој сезони. Ипак, уместо испред себе, француски тим ће пажљивије пратити збивања у ретровизорима које ће испунити невероватно конкурентна средина табеле.
Најпријатније изненађење ове зиме био је Хас који је са актуелном генерацијом Фераријевог агрегата у Барселони за фабричким тимом заостајао тек пола секунде. Уз лимитирану могућност унапређења током сезоне амерички тим би морао своју шансу да потражи у првих неколико трка па неће бити изненађење уколико на почетку године до бодова буду стизали и Грожан и Магнусен.

Торо Росо је (неочекивано?) имао успешан старт са Хондом. За разлику од претходних година, мотор делује поуздано, иако не нарочито брзо. У 2018. додуше проблем више није максимална брзина, али уз напредак који је у међувремену направио Рено, јапански гигант и даље производи најспорији агрегат Формуле 1. Ипак, уз солидну шасију за тим из Фаенце ће већи проблем од Хонде представљати не нарочито инспиративан возачки пар јер ни Гасли ни Хартли за сада нису оправдали место у краљевској класи ауто спорта.

Мекларен је поново разочарао током зимских тестова. Пет кварова, промене мотора, проблеми са хидрауликом, цурење уља и катастрофално прегревање стављају у сасвим другачију перспективу проблеме из претходних сезона које смо чини се олако приписивали Хондином агрегату. У новој години дивни наранџасти аутомобили више немају тај алиби и биће много лакше да објективно сагледамо да ли магија још увек станује у Вокингу - уз погон који деле са аустријском екипом, Ред Бул ће бити идеалан репер за процену домета некад доминантног тима. Пре тачно 50 година Брус Мекларен је донео прву победу својој екипи али очекивати да Алонсо или Вандорн тај јубилеј прославе понављањем успеха вољеног Новозеланђанина у овом тренутку делује мало вероватно. Шпанац додуше у 2018. години има право да се нада победама, али у шампионату издржљивости (WEC) где ће наступати у фабричкој Тојоти заједно са Буемијем и Накаџимом. Што би у ери Рона Дениса било незамисливо, па уз дужно поштовање за мени омиљена 24 часа Ле Мана јасно указује на ниво амбиција које прагматични Зек Браун гаји у новој сезони Формуле 1.

Форс Индија у Барселони није деловала као тим који је две претходне сезоне предводио средину табеле али розе екипа наводно у Мелбурн стиже са бројним унапређењима која би уз сјајни Мерцедесов агрегат требало да их врате у конкуренцију. Окон је прошле године наговестио потенцијал који би у 2019. могао да га одведе у моћнију гаражу али да би се то заиста и догодило мораће да буде убедљивији против агресивног и још увек амбициозног Переза што нам наговештава нова узбуђења између тимских колега.

За најнепријатније изненађење у Барселони је био задужен Вилијамс. Ни Мерцедесов погон ни експертиза искусног Педија Лоуа, али ни спонзорски новац који обезбеђују Строл и Сироткин нису довољни да некад моћни Френков тим врате у горње ешалоне Формуле 1. За разлику од неких других екипа, бели аутомобили су били поуздани, али само током два дана тестирања нису завршавали на последњем месту. Лоша управљивост је највећи проблем, али ни дечији вртић за воланом не помаже. Екипа из Гроува има на располагању Кубицу као резервног возача и чак и ако не добије прилику да наступи на некој трци ове сезоне, Пољаков утицај на развој аутомобила током године неће бити занемарљив.

На самом зачељу и ове сезоне ће се наћи Заубер, који је кроз партнерство са Алфа Ромеом (читај: Фераријем) пронашао добар пут за развој у годинама које следе. Заједно са мотором, швајцарска екипа је добила и Шарла Леклера, актуелног шампиона Формуле 2 и момка од којег се у Маранелу пуно очекује. За почетак, било би добро да не понови грешке које су Ђовинацијеву каријеру нагло скренуле на споредни колосек, и обавезно успостави контролу над прошле сезоне прилично бледим Ериксоном.

Ипак - уз ризик да ме неки погрешно схвате - у 2018. години, колико год фасцинантно тркање било, главна борба ће се водити ван стазе. Либерти медија коначно почиње да открива карте а улог је огроман: судбина Формуле 1 од 2021. године, по истеку актуелног конкордата. Јевтинији мотори, праведнија расподела прихода и коначно укидање преференцијалног статуса за Ферари су на столу али исход у овом тренутку нико не може да предвиди, па ћемо ту причу сачувати за мало касније.

Ернест Хемингвеј је једном приликом изјавио: „На свету постоје само 3 спорта - борба са биковима, алпинизам и ауто трке. Све остало су само игре." Формуло 1, ти си на потезу.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 23. мар 2018, 18:59) - anonymous [нерегистровани]

McLaren

Sto se tice McLarena , dodao bih jednu sitnicu , koja je jako brzo zaboravljena . Posle osnivanja Red Bull-a i prelaska Lewis Hamilton-a u Mercedes , McLaren je svoje naj bolje Inzinjere prodao upravo Mecedesu a i Red Bull je profitirao sa dodatkom ljudi iz Williams-a .