Време за бајке

Популарна дефиниција каже да је бајка најстарије усмено предање и да вуче порекло од израза бајати, мађијати, чарати. Обично је пуна симбола, необјашњивих сила и натприродних понашања, са типским ликовима побацаним дуж осовине добро-зло и главним јунаком који на тежи начин ипак некако стиже до хепиенда. Након шест трка нове сезоне које су биле обојене искључиво сребрном бојом, љубитељима неке друге фарбе остаје само да верују у бајке. Једна би могла да изгледа баш овако.

„Сезона 2019. није одлучена. Да, Мерцедес има шест победа али пред нама је још петнаест трка и све је могуће. Поготово уколико знамо да Ферари има моћнији мотор од Сребрних стрела. Доказ број један: победа која је измакла Леклеру у Бахреину, на стази којом доминирају правци. Доказ број два: несхватљив пораз Скудерије у Азербејџану као последица Шарловог младалачког ентузијазма у другом делу квалификација. Доказ број три: ГПС подаци са правца било које од претходних шест трка где аутомобили са Фераријевим мотором доминирају таблицама максималне брзине. Ако је већ тако, и мотор са знаком пропетог коњића заиста „шиша" онај са знаком трокраке звезде, наредне три трке, почевши од Канаде доносе потпуни преокрет у шампионат Формуле 1.

Монтреал, стаза без брзих кривина дебело фаворизује јаке моторе и представља прву прилику за пораз актуелних шампиона. Следи Ле Кастеле, још једна стаза са дугачким правцима (и високом температуром) где Ферари мора да преузме улогу фаворита. Коначно, Ред Бул ринг је из истих разлога у ствари Ферари ринг, чиме се комплетира трилинг који ће узнемирити Тотову екипу.

Следе додуше неки аутодроми чије карактеристике не фаворизују (само) јак мотор, али након три узастопна пораза у Канади, Француској и Аустрији, Мерцедес бива толико уздрман да тим из Бреклија почиње да прави некарактеристичне грешке док новопронађено самопоуздање Скудерију води право на чело шампионата. Чича мича и готова прича."

Назовите ме скептиком, али када се овако стави на папир ово апенинско бајање ми не делује нарочито вероватно. А није ни нека прича - где су аждаје (W10?) и принцезе (SF90?), а где зла маћеха (Хамилтон?) и шармантни принц (Фетел? Леклер? Стварно?), чаробна огледала, отровне јабуке, она цела плејада споредних ликова - животиње што говоре, рецимо - који нашем хероју помажу када му је најтеже.

Не, чак и да је најгиздавија на свету, таква бајка би ме оставила равнодушним јер у бајке (више) не верујем.

Мада...

Мој омиљени филм 21. века је без икакве дилеме Пијев живот, између осталог и због тога што ме је у озбиљним годинама подсетио на снагу бајке у моментима када ти живот постави наоко немогућ изазов. Веровати у бајку уместо суочавања са суровом истином тада престане да бива избор већ постаје услов преживљавања. Потребно је само мало маште и иницијални импулс, невероватни догађај који даје наду да ипак све није изгубљено и да излаз постоји.

Рецимо Фетелова јучерашња пол-позиција?

Некада давно, у далеком краљевству, шампионат Формуле 1 почео је лоше по Скудерију. Онда је дошла трка у Канади...

број коментара 0 Пошаљи коментар