Португалија поставила обична питања – али Србија ни на њих није имала одговор...

Селекција Португалије није радила ништа специјално или неуобичајено у Београду. Радила је очекиване и, малтене, општеприхваћене ствари у фудбалу на елитном нивоу. Само их је радила веома добро. Свакако сувише добро за Србију...

Неколико је школа мишљења у оквиру фудбалске анализе. Којој год се приклонили, комплексност једног меча је непорецива. Постоји најмање 11 стандардних фудбалских ситуација (три фазе поседа, три дефанзивне фазе, офанзивна и дефанзивна транзиција, офанзивни и дефанзивни прекид и формација, која готово никад није иста у фази напада и одбране).

Португалија је, не радећи ништа спектакуларно, доминирала у већини њих у кишном Београду. Када кажемо да шампион Европе није радио „ништа спектакуларно", то не значи да није играо добро - само да је играо добро радећи неке веома базичне ствари.

Екипа Фернанда Сантоса је освојила шампионат Европе играјући у ромбу (4-3-1-2 систем), али већ неко време их гледамо у 4-3-3 формацији.

Гост је доминирао поседом јер је то било његово опредељење (опет, дакле, у супротности са оним што је радио на прошлом Европском првенству). На левом боку, посебно, користио је класичну ротацију у овом систему, у којем бек одлази високо, крило улази унутра, односно у полупростор, док се офанзивни везни на страни лопте спушта као бек. У трајању ротације фудбалери који у њој учествују се потпуно понашају у складу са захтевима те позиције, па је тако Вилијам Карваљо имао држање бека, а Рафаел Гереиро је радио исто оно што би радило једно крило. Али, још једном, у питању су веома основне ствари...

Такође, када би се нашао као полулеви везиста (Португалци су ротирали често Бруна Фернандеша и Вилијама Карваља), фудбалер Спортинга би нападао простор који је својим спуштањем према лопти (у Италији се ово зове incontro кретање) отварао Гедес. Трећа, последња ротација Португалије, има везе само са навикама и личним преференцијама Кристијана Роналда, који најбоље функционише у левом полупростору. Његово извлачење је, веома интелигентно, Гедес балансирао уласком унутра.

Србија се определила за 4-2-3-1 систем. Бранила се углавном у средњој зони, у равном 4-4-2 облику, када би се Тадић придодао првој линији поред Митровића. Контранапад и брзи напад (одузете лопта у дефанзивној, односно средњој трећини) биле су перципиране шансе за Србију, што се показало као тачно јер је игра иза лопте (дакле, структура коју тим прави иза лопте када напада да би се обезбедио у случају изгубљене лопте) слабији сегмент у игри Португалије.

Посебно је успеха имао Лазовић, који је играо као десни вингер, можда понајвише зато што је Бернандо Силва на десном боку, играјући за Пепа Гвардиолу, свакако научио важност дефанзивне транзиције и улоге крила у одбрани у ниској зони. Гедеса такође води сјајан тренер у Валенсији, али талентовани фудбалер у овом сегменту игре свакако још није стигао до неопходног нивоа.

Португалија се бранила у 4-1-4-1 облику, с тим да је у пар наврата, у високој зони, излазила у 4-3-1-2 формацији, тако што су крила улазила унутра, док су офанзивни везни фудбалери излазили у притисак на нашу прву и другу линију. Ово је пресинг облик, иначе, који се неретко користи и чија историја је посебно интересантна.

У пар наврата Србија је успела да разбије дефанзивни приступ гостију и да прође кроз овај пресинг, и то посебно када је, кроз игру на трећег човека (опет се враћамо на базичне фудбалске ствари), користила излазак у притисак Бернарда Силве на Матију Настасића. Тежња је да крило не иде у притисак на централног бека противника ако не постоји одређена структурална адаптација, што Португалци нису радили.

У другој фази поседа, дакле током континуираног напада, Србија је имала доста нестабилну структуру, што је имало двојак ефекат - Португалци често нису успевали да покрију све линије паса у маневру, због чега је Тадић примио неколико лопти између линија, али је и Србија баш због те нестабилности правила и неке грешке које се могу подвести под техничке, а личиле би на почетничке да их нису направили елитни фудбалери.

„Слајдинг четворка" је концепт у коме се екипа брани са четири играча у последњој линији, а напада са три. Максимовић, чији Наполи то често ради, је играо као десни бек који се не пење у фази напада, за разлику од Коларова.

Костић би некад, али недовољно често делује, улазио унутра, па би облик Србије заличио на, такође доста популаран данас, 3-2-2-3.

Португалија је постигла голове који такође не одударају од „уџбенички изведено, ништа спектакуларно" колоне. Када је крило дуплирано на боку, повратни пас ка офанзивном везном и центаршут из прве јесте уобичајени образац. Такође, улазак у завршницу даљег офанзивног везног, у овом случају Вилијама Карваља, такође се очекује.

Други гол је сјајно искоришћена тзв. квалитативна супериорност (било која „један на један", „два на два", „три на три" ситуација...), коју тимови обично траже приликом промене стране. Гонзало Гедес је, доведен у једну овакву ситуацију, доста лако иза себе оставио свог директног чувара и постигао је леп погодак.

Одговор селектора Љубише Тумбаковића био је да, уместо Лазовића, убаци Адема Љајића. Још један пар ногу између линија, па још веома умешних какве су оне фудбалера Бешикташа, свакако је деловао као адекватан одговор на негативан резултат и моментум.

Управо је тај моментум, ако не наглашенији пораст квалитета игре, донео Србији погодак из прекида.

Португалци су након примљеног гола прихватили да им не одговара нешто повишенији темпо утакмице (у фудбалу постоји велика разлика између темпа и ритма, али о томе неки други пут), те су одлучили да што је могуће више одуже своје нападачке секвенце.

Управо је у овом периоду Бернардо Силва још једном показао због чега је један од омиљених фудбалера Пепа Гвардиола. Један од основних принципа Позиционе игре (Juego de posicion) јесте провоцирање притиска противника како би се искористио простор који том дефанзивном радњом настаје. Тако, код трећег гола, видимо Бернарда Силву који носи лопту све док не натера једног од наших дефанзиваца да га нападне. У том тренутку Роналдо остаје сам у великом простору, добија пас и постиже лаган погодак.

До краја, како некад бива када екипа која води не "затвори" утакмицу најумешније, гледали смо једна развучен и разводњен фудбал. У таквим ситуацијама најчешће бенефит имају посебно квлаитетни појединци, који користе све оне просторе који су им до тада били ускраћени. Тако је Александар Митровић постигао веома леп погодак, коме је претходило посебно интелигентно, контрадијагонално кретање у демаркацији.

На другој страни, Бернардо Силва је изврсној партији придодао и погодак, чије контуре смо доста често имали прилику да видимо у мечевима које игра у Премијер лиги.

Било би нефер, па и дилетантски, извлачити поуке или закључке након прве утакмице новог селектора и реновираног стручног штаба. Србија није играла сјајно, али у контексту неких претходних утакмица то је можда било превише претенциозно и очекивати.

Квалификације, у резултатском смислу, вероватно немају сврху даље за наш изабрани тим, али могу – или, морају – послужити као полигон за изградњу и надоградњу пред мечеве које је Србија себи обезбедила кроз Лигу Европе.

Постоје два пута који воде на Европско првенство. Нико не каже да Србија мора да искористи оба. Али мора да почне да игра као тим вредан играња на континенталном шампионату...

број коментара 23 Пошаљи коментар
(понедељак, 09. сеп 2019, 21:57) - anonymous [нерегистровани]

Odgovor

Odgovor na pitanja ne može ti dati novinar. To su pitanja za savez i trenera, taktičara.. Ovo je analiza događaja na terenu.. Suvoparno. Ali konkretno. Nešto što bi profesionalni fudbalski radnik trebalo i sam da vidi ili, čak da predvidi!
. Emocije ili kritike bi možda nekoga uvredile.

(понедељак, 09. сеп 2019, 19:16) - anonymous [нерегистровани]

Teško za razumeti

Ova analiza je, iako možda kvalitetna (za onog ko to razume), za mene konkretno previše suvoparna, a bez ikakve potrebe za tim.. Očekivao sam nešto što će prosečan čitalac razumeti, i što će biti namenjeno širokom sloju čitalačke publike. Mene zanima zbog čega smo (mislim na ekipu, naravno!) PONOVO odigrali onako ziheraški (čitaj: KUKAVIČKI), iako smo igrali u praktično NAJJAČEM MOGUĆEM SASTAVU?? Šta je to što nas sprečava da igramo napadački, bar na domaćem terenu, BEZ OBZIRA na ime rivala sa druge strane?? Zašto prosto ne pritisnemo protivnika, ne damo mu da slobodno i komotno kombinuje, ne budemo blizu njihovih igrača, a istovremeno budemo opasni po njihov gol?? Pa neće biti da je to iz razloga što su njihovi igrači kvalitetniji od naših (iako je to možda i tačno).. Nemamo ni razloga ni potrebe da svojom postavkom igre 'priznajemo' inferiornost, jer i naši igrači igraju u kvalitetnim timovima. Napisao bih ceo jedan esej o ovoj temi, ali završiću citatom iz stripa 'Alan Ford': 'kaniš li pobijediti, ne smiješ nikako izgubiti'. Jednom rečju, za pobedu su, osim znanja i sreće, potrebna i m..a, što naši nisu pokazali još od utakmice protiv Nemaca 2010.-te godine.

(недеља, 08. сеп 2019, 23:35) - anonymous [нерегистровани]

Dobro odradjena analiza

Tako da svi i svako razume stase trenutno dešava u svetskom fudbalu.Nazalost za nas to ne vredi ,pristup igri se nemenja osnova je kretanje/trčanje i oslobadjanje lopte,igra po celom terenu a ne poziciona stoje kod nas još jedino u upotrebi.Drugo je stose neprihvata od strane igrača i neoristupa nacionalnom dresu i grbu onako kakobi trebalo,a da svate ako mogu kako se igra za državu i naciju onda treba da odgledaju sve utakmice Južno Američkog prvenstva zadnjeg iz ove godine.Da vide kako svetske zvezde igraju za svoje nacionalne timove i kakav imaju pristup.Usput mislim dabi FSS trebao da zaposli psihologa koji bi radio sa svim našim selekcijama,za dobrobit njih samih a i nas takodje.

(недеља, 08. сеп 2019, 13:59) - anonymous [нерегистровани]

tra la la

mogli ste kratko da napisete da mi nismo mogli da povezemo jedan dupli pas a da su oni odradili ovu utakmicu kao laksi trening...

(недеља, 08. сеп 2019, 13:34) - anonymous [нерегистровани]

naiskrenije

Ja uopste ne razumem zasto je Slavoljub Muslin smenjen? Njegovim odlaskom sa mesta selektora kola su krenula nizbrdo.

(недеља, 08. сеп 2019, 12:24) - Brka [нерегистровани]

Kokeza out

Gosn. Kokeza da da ostavku i da prepusti mestu nekom strucnijem.

(недеља, 08. сеп 2019, 12:24) - Небојша [нерегистровани]

Допада ми се

анализа меча и игре свака част. Ја као заљубљеник у фудбал могу само да изнесем моје мишљење мени ово личи на трку Ферарија и Фиће, нормално Фића смо ми. Толика дезорганизација у игри а нарочито у одбрани је ставрно дилетантска. Скупио си се у шеснаестерцу и добијаш пас иза леђа и неможеш да учиниш ништа осим да гледаш, па где је кретња, где је читање игре, у одређеним моментима ме је била срамота да гледам ту бламажу, није ствар Тумбаковића није ни Крстајића ствар је у концепцији и школи нашег фудбала која је очајна и каска за Европом. и још једна констатација већина фудбалера много боље игра у својим тимовима
него за репрезентацију. Са лажем се са мишљима људи из света фудбала који кажу да трчимо али како.

(недеља, 08. сеп 2019, 11:58) - anonymous [нерегистровани]

Individualci

Ljudi, da se ne lazemo, Portugal nas je dobio na cist individualni kvalitet... Bernardo Silva, Ronaldo, tri sjajna veznjaka, pa i Guedes koji nije tolika zvezda je resio mec.Nazalost primili smo prvi nesrecan gol tj kiks gol u momentima kad smo uspostavili ravnotezu u igri... Nije to tako crno bilo, bilo je dosta dobre igre izmedju linija na Tadica koji je tu najjaci, falilo je malo mirnoce u zavrsnom pasu tj centarsutevima u izglednim situacijama.Slazem se da fali motorike u sredini, pogotovo kad si inferioran realno kvalitetom... Ako ne uspe Tumba, definitivno dati sansu Miloju, jer je pokazao da je majstor da neutralise individulno jace ekipe, to kaze jedan prof. fudbaler koji je naklonjeniji Partizanu, ali treba biti realan...Inace ne znam da li sam nekad procitao ovakvu analizu na nekom Srpskom portalu, bravo, vise ovoga.

(недеља, 08. сеп 2019, 11:44) - anonymous [нерегистровани]

Muki

Ma nasi nisu hteli da igraju uopste. Kod treceg gola sest nasih igraca stoji, dok mi primamo gol. Nije do igraca, nesto drugo je tu trulo!!!

(недеља, 08. сеп 2019, 11:09) - Александар [нерегистровани]

Нема довољно националног набоја

Репрезентација тзв. Косова две године не зна за пораз на домаћем терену. Две године! Синоћ тукли Чешку. Хрвати од стицања независности су озбиљна фудбалска сила. Играју под националним набојем, гину за дрес и грб, знају да је фудбал стварно ”више од игре”. А код нас? Где су селектори који су знали шта значе психологија и јединство у свлачионици? Један отеран (Антић), други маргинализован (Пауновић). Играче имамо. Гледао сам енглески пренос утакмице, и коментатори су рекли да Србија увек разочара, с обзиром на играче с којим располаже. Дакле, одговорност је на ФСС. Док се тај интересни лоби не растури, биће овако и даље.