Краљ је пао, краљ се предао!

Прва сезона холивудске ролеркостер вожње и кошаркашке драме коју су режирали Лос Анђелес лејкерси, а у чијој је главној улози Леброн Џејмс, званично је готова. Епилог је тај да у "граду анђела" влада веће расуло него раније, као и да први пут након осам година "краљ" неће учествовати у финалу НБА лиге.

Много тога се променило од последњег пута када Леброн није учествовао у плеј-офу НБА лиге. Сада већ далеке 2005. године више од 95 одсто данашњих НБА играча није било у лиги. "Епл" није производио "Ајфон", "Нетфликс" је достављао ДВД-ове, "Јутјуб" је тек био основан...

У НБА свету, много ствари се не подразумева: Земља није баш свима округла, астронаути нису слетели на Месец, Калифорнија је од Атланте удаљенија од свемира...Једна од ствари која се подразумевала је та да Леброн Џејмс, макар и са 11 пањева може да избори плеј-оф, па чак и финале.

Ипак, није све тако лако када се преселите на Западну конференцију, а поменути пањеви имају свој его, бизнис, емоције, године. То је на тежи начин научио и Леброн.

Сезона Лејкерса била је можда и предодређена на неуспех, па је лудило кренуло и пре самог почетка. Леброн, Меџик Џонсон и Роб Пелинка решили су да прве године у Лејкерсима експериментишу. Велика замерка љубитеља "језераша" била је та што нису задржани Брук Лопез, Џулијус Рендл и од раније Дианђело Расел, који ће имати, испоставиће се, најбоље сезоне у својим каријерама управо ове године. Лејкерси су задржали младо језгро (Кузма, Бол, Инграм, Харт, Зубац), а једногодишњим уговорима доведени су искуснији играчи, али са занимљивом историјом. 

Ражон Рондо – играч који је заједно са саиграчима из Бостона можда и натерао Леброна на неславну „одлуку" и одлазак у Мајами.
Ленс Стивенсон - Лебронов архи-непријатељ са којим води менталне битке годинама.
Џавал Мекги, вечити МВП Шекове емисије смешних догађаја на паркетима
Мајкл Бизли - Ходајућа невоља како на паркету, тако и ван њега.

Познати НБА аналитичари алудирали су на очигледна два проблема у ростеру Лејкерса: Превише плејмејкера и играча чија игра се заснива на лопти у рукама и премало играча улоге и шутера. Испоставиће се да су били потпуно у праву. Великих проблема Џејмс је имао у томе што два највећа талента тима, Бол и Инграм, не умеју да играју од лопте и погађају отворене шутеве. Играчи на терену често не би знали ко од саиграча организује игру, па тако не би долазило до договора око, назовимо их, уиграних акција.

Ипак, упркос најтежем распореду од свих 30 екипа у НБА лиги, Лејкерси су почетком сезоне изгледали веома солидно и могла се видети идеја о нешто другачијој кошарци са доста интелигенције, несебичности, транзиције. Нису хтели да копирају Голден Стејт и савремену кошарку, већ су хтели да врате "шоутајм" у Лос Анђелес и својим начином остваре доминацију.

Уследиле су невоље, много, много невоља...У тренутку када су Лејкерси заузимали четврто место на Западу, када се градила хемија, уигравала екипа и ствари долазиле на своје место, уследила је најтежа повреда у каријери Леброна Џејмса. "Краљ" је доказао да није са друге планете, већ да је и он човек, повредивши препону у победи против Вориорса, након чега је морао да пропусти 18 утакмица, у којима су његови саиграчи тријумфовали само шест пута.

Када се Леброн вратио, уследиле су повреде оба плејмејкера Бола и Ронда, па је црна серија у свим утакмицама са повредама износила 10 победа и 21 пораз. Серија која је Лејкерсе спустила на девету позицију и учинила трку за плеј-офом готово немогућу.

Руководство тима, свесно ситуације у којој се налазило, било је решено да реагује. Ентони Дејвис, на наговор свог, али такође и Леброновог агента, желeо је да напусти Њу Орлеанс пеликансе. Лејкерси су били спремни да замене читав ростер за Дејвиса, али су Пеликанси револтирани понашањем Џејмсовог и Дејвисовог агента одбили многобројне понудe у којима су били укључени:Бол, Кузма, Инграм, Рондо, Стивенсон, Зубац, Поуп, Мекги и чак пет пика са драфта.

Осим што нису успели по сваку цену да доведу Дејвиса, Лејкерси су изгубили поверење својих играча, пошто су информације о трејду цуреле од стране Леброновог агента. То је у многоме утицало на тимску хемију, која се од тог тренутка и потпуно распала. Џејмс је на разне начине покушао да поврати поверење свлачионице, па чак и популарним "плеј-оф модом", али ни то није упалило.

Порази од Орланда, Бруклина, Мемфиса и Никса у два наврата, као и они против тада најгорих екипа у лиги Кливленда, Финикса, Атланте, али и директних конкурената у борби за осмо место од Клиперса, Сакрамента, Спарса и Минесоте директно су и математички утицали да све плеј-оф наде буду угашене далеко пре краја сезоне.

Утисак је да уз све факторе који су са стране утицали негативно на Лејкерсе, главну кривицу сноси управо Леброн. Џејмс је често на терену био присутан само физички, често је својим изјавама директно утицао на лошу атмосферу у свлачионици, а сегмент игре који се зове одбрана био му је страни појам. Са правом се говорило да се не може назвати правим лидером, јер прави лидер предњачи у свему.

Ипак, и у највећем сивилу, тами и црнини, налази се и рађа светлост. Џејмс, видно ментално дотучен, изгорео у својим плановима и амбицијама, престао је да тражи кривицу у другима, прихватио је пораз и признао грешку. У завршници сезоне игра се знатно боља кошарка, приметна је здравија атмосфера, а све то за плод даје и боље резултате. Џејмс поново зрачи добрим расположењем, игра више него пристојну одбрану и поново је прави лидер, на терену и ван њега.

Упркос сезони у којој бележи око 27 поена, осам скокова и осам асистенција, колико имају и кандидати за МВП награду, Леброн је успео да у великој мери сруши оно што је градио последњих много година. Срозана је репутација, слика хероја, разбио је многе позитивне митове и коментаре и навукао на себе још већу мржњу, подсмевање и жељу за неуспехом.

Све то, натерало је "краља" да обећа навијачима Лејкерса да се овакав неуспех неће поновити и да се следеће године спреме да направе спектакл у „Стејплс центру" у плеј-офу.

Прва година била је турбулентна и велики неуспех, али утисак је да је Леброн научио кога од младих, али и од ветеранских играча треба уз себе да задржи, ко се уклапа у његов план и игру. Научио је такође чари, али и муке Западне конференције.

Пред Лејкерсима је велики задатак већ на лето. Кевин Дурент, Кајри Ирвинг, Демаркус Казинс, Џими Батлер, Клеј Томпсон и Кавај Ленард су слободни агенти, а Ентони Дејвис још увек може да промени средину. Управа мора да уради све што је у њиховој моћи да доведе Леброну помоћ, како би испливали из муља и блата у које су се закопали. А пред Леброном? Пред њим је мука да плеј-оф прати преко малих екрана, али и мотивација за нове подвиге.

број коментара 0 Пошаљи коментар