Улога Дражена Петровића у успеху Голден Стејта

Како је Стив Кер уклопио НБА звезде са епизодистима и добио убитачну "Дивљу хорду", да ли ће та екипа скончати ове године у Торонту или ће, како им доликује, последње метке испалити негде јужније, рецимо у Тексасу и колико им је у томе помогао Дражен и оно што је он донео у НБА.

Када је Андреа Тринкијери изјавио да је Стеф Кари својом игром на неки начин продужио оно што је започео Дражен Петровић крајем осамдесетих и почетком деведесетих у НБА, продро је много дубље иза оне дирљиве слике на којој мали Стеф у крилу свог оца Дела посматра Дражена како шутира на такмичењу за три поена током једног од Ол-Стар мечева.

Кари у другој деценији двехиљадитих јесте постао оно што је Дражен био у југословенској а потом и шпанској кошарци раних осамдесетих - шутер који својом невероватном ефикасношћу доноси трофеје.

Историја НБА лиге оставила је иза себе велики број великих шутера али сваки од њих био је доживљен само као елемент неке шире добитне комбинације, а много чешће као играч који је остајао без трофеја.

Драженово време је у НБА готово у потпуности одустало од поставке где ће шутер бити камен темељац трофејне екипе.

То је било време Меџика и Бирда, Карима и Мелоуна, а и онда када се Џордан изборио за статус највећег то је било баш зато што није био само шутер.

Стога је Драженов долазак у Лигу био праћен периодом адаптације на нову игру где је морао да наметне свој приступ, са доста кретања, истрчавањима из блока и шутем са дистанце.

Треба имати у виду да је Дражен неке од својих најспектакуларнијих партија у Европи остварио у тактичким поставкама где је масу шутева избацивао малтене фронтално, без блока и неких одигравања са саиграчима.

Нажалост, прерана смрт у саобраћајној несрећи 1993. године оставила нас је без јасне слике колико далеко би Дражен догурао у НБА, премда можда у њој не би остао после празног чека који му је наводно понудио власник Панатенаикоса.

Шта је Дражен без Данка 

Кари је међутим, играјући слично Дражену постао предводник једне нове НБА лиге која јако држи до шута за три поена. Неке екипе малтене дођу до периметра и четири играча на њему стану а онда неки солиста попут Адетокумба или Хардена уђе у рекет да све реши сам.

У сарадњи са другим убитачним шутером Клејом Томпсоном, Кари је успоставио доминацију Голден Стејт Вориорса којима се после неколико изгубљених битака против њих придружио Кевин Дурент, вероватно најбољи играч своје ере, да није Леброна Џејмса који ионако претендује на титулу најбољег у много дужем исечку времена.

Када се придружио Кевин Дурент, играч који уме све и за ког нема тајни ни на једном задатку, Вориорси су постали екипа три уместо две звезде.

Међутим, као што ће вам рећи сваки љубитељ југословенске кошарке, не би било Дражена без Цвијетичанина, дакле оно што је био разлог њиховог успона и разлог њиховог евентуалног пада јесте екипа епизодиста коју је скупио Стив Кер.

За почетак, ни Кари, ни Томпсон, па ни Дурант нису пример здравља. Они су склони повредама и дугим паузама када их оне задесе.

За разлику од других звезда, рецимо нареченог Леброна, они не умеју да економишу својим здрављем - повреде их сустижу и током регуларне сезоне и у плејофу.

Сваки од њих има хроничне проблеме ортопедско-трауматолошког типа али и пехове, попут Томпсоновог потреса мозга пре коју годину. У актуелном плејофу паузира Дурент, у претходним су то чинили и Кари и Томпсон. Али, машина је увек газила.

Коначно, Вориорси су феномен по томе што се њима једне сезоне и сам тренер повредио и Стив Кер је морао да делегира вођење утакмица свом тадашњем помоћнику Луку Волтону.

Основ те машине чине Дрејмонд Грин, звезда из сенке, можда и једини актуелни претендент на место наследника Чарлса Барклија и како рекосмо екипа епизодиста.

Дрејмонд Грин није незаустављив као Дурент, и није ходајући мисмеч који не одговара ниједном чувару, али је изузетно кошаркашки интелигентан, прецизан у егзекуцији и склон како спортском тако и људском безобразлуку који га чине опасним на сваком нивоу.

Замислите дете које су васпитавали Миленко Топић и Ентони Мејсон, и отприлике сте добили Грина. И ту се вероватно завршава списак истинских звезда Вориорса које би се могле снаћи било где.

"Убиство" у трећој четвртини 

Један од рецепата за победе Вориорса је та смртоносна трећа четвртина када они обично ухвате противника у машину и разоре га и нападачки и одбрамбено.

Често се дешава да на такав начин преокрећу утакмице које делују да их је немогуће изгубити. У тим деоницама противник не може ништа да погоди а Вориорси с друге стране решетају са свих позиција.

Тројке, међутим, својим импресивим збировима чине да се занемари чињеница да у тим деоницама Вориорси веома често дају кошеве сами на обручу, као и да противника потпуно паралишу својом одбраном.

Ту екипу епизодиста предводи Андре Игуодала, човек који је поред Карија и Томпсона заслужено пре пар сезона изборио титулу најкориснијег играча финала.

Ова часна олупина је играч чије се одсуство понекад јаче осећа него Каријево. Ове године се све чешће помиње његово повлачење после финала, баш због учесталих повреда од којих се не регенерише као пре.

Његов допринос у одбрани, снажне руке које успоравају чак и најјаче продоре представљају јако оружје Вориорса у тим захватима када потчињавају противника.

Шон Ливингстон је други незнани јунак. Играч који би постигао много више да га није омела повреда у младости, чији покрети показују да се у телу епизодисте крије рафинирани нападач старог кова и интелигентан чувар. Међутим, ни он није играч на ког се ико може физички ослонити.

Са те клупе улазили су још неки играчи, рецимо Мо Спејтс чији су потези умели да буду токсични за противника као ујед змије, потом Фестус Езили, данас нестали у акцији по беспућима Лиге, Кине и отворених боловања.

Бајка епизодиста 

Центри су значајан и потцењен фактор код Вориорса. Чини се да је Ендрју Богут, некадашњи први пик код њих пронашао себе и од разочарања са почетка каријере постао изузетан играч задатка.

У почетку био је упарен са Дејвидом Лијем који је потом отишао а са Богутом су играли Џавејл Мекги, сада је ту Кевон Луни а у међувремену доведен је и један од највећих суперстарова на месту центра у протеклих десетак година Демаркус Казинс.

Међутим, чини се да је Богут - упркос томе што је ове године отишао у делимичну пензију вративши се да игра у Аустралији - ипак и даље битан фактор у њиховом рекету.

Казинс га није одменио због тога што је већи део сезоне био повређен. Но, ако Казинс здравствено дође себи, делује да је Кер на путу да га учини трофејним играчем и научи скромности.

С друге стране, махом маргинална и бледа улога Керових епизодиста чим напусте Вориорсе показује да их он и три, односно четири, суперстара итекако галванизују.

Дакле, без епизодиста не би било трофеја али исто тако ни ти играчи не би испунили потенцијал без овог подстицаја.

На тај начин можемо тумачити играчку ренесансу момака као што је Алонзо Мекини који је пре повратка у Америку играо у Луксембургу за екипу која није деловала као да игра на два коша. Понекад,

Керове петорке када мора да замени своје рањенике делују чак и дрско по томе какви су минули радови људи који у његово име сеју страх по НБА паркетима.

Чини се да су Керови епизодисти сада у завршној фази својих каријера а да им менаџмент Вориорса није нашао замену.

Стога, можемо рећи да је потенцијална пропаст Вориорса више везана за то да ли ће управа успети да нађе замену за момке са клупе него да ли ће успети да задржи Кевина Дурента.

Десперадоси са Онтарија 

Могуће је да сада Керова "Дивља хорда" јаше по последњи пут. Ипак, и даље је тешко замислити да ће се њихов последњи обрачун можда десити у Торонту.

Неки тексашки тим био би достојна локација за њихов последњи рафал али то онда не би било Финале.

Међутим, ако до тога дође против Торонта, атмосферу ће створити Марк Гасол и Серж Ибака на терену и Серђо Скариоло са клупе, "конквистадори" који су уместо на југ скренули на север.

И сам Кавај Ленард напустио је Спурсе, a ту је и Дени Грин. Некада је река Рио Гранде доносила одметницима спас и крпљење код приучених илегалних лекара који вискијем и чисте ране и анестезирају.

Сада су то четири велика језера која деле десперадосе од приступачне канадске здравствене заштите делом формиране по узору на југословенску.

Холивудски почетак ове приче морао би бити Ол-Стар меч на коме мали Стеф Кари седи оцу у крилу и гледа Дражена како шутира.

А крај ће бити последњи обрачун у ком ће Вориорси сагорети. Ако се буде Холивуд питао, велике су шансе да то буде у Торонту јер се данас филмови ионако снимају тамо а не у Холивуду.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(петак, 07. јун 2019, 01:58) - Срђан [нерегистровани]

Његов је отац Србин, Требињац, Херцеговац, Јоле Петровић

Отац Дражена и Аце Петровића је Србин, Херцеговац, Требињац, из Поповог поља, Јоле Петровић. Име је добио по српском јунаку из Црне Горе сердар Јолу Пилетићу. Био је војно лице. А мајка Бисерка је Шибенчанка.

(петак, 07. јун 2019, 01:08) - anonymous [нерегистровани]

cvarkov

Ma hajde nemojmo mesati babe i zabe. Na kraju ce jos Voriorsi ispasti Srpski tim, a Stef Kari nastao od amebe.

(среда, 05. јун 2019, 20:15) - anonymous [нерегистровани]

Па

Дражен је и био Србин.

(среда, 05. јун 2019, 14:53) - anonymous [нерегистровани]

Свака част

Свака част Србине!

(среда, 05. јун 2019, 12:48) - Aco kos.Mitrovica [нерегистровани]

Mocart

Dimitrije Vojnov, tekst odlican, svaka cast.Bravo.

(уторак, 04. јун 2019, 13:34) - Vaso [нерегистровани]

Dražen

Mogli bi malo manje da pišete o tuđim košarkašima a više o našim. Baš mi je jako stalo do
članaka iz lijepe njihove. Ako već moramo njihovu muziku da slušamo/od 90-ih na njihovom radiju
ili TV, ne vidim naše/, ne treba da opterećujete sa "njihovim". Možda se nekome čini previše
radikalno, stvarnost dokazuje drugačije /samo reciprocitet/. Kada se piše po njihovim novinama,
u glavnom se piše u negativnom kontekstu što se tiče Srbije.
Moj pozdrav