Аустралијан опен – шест ствари о "другој кући" Новака Ђоковића

Новак Ђоковић је пре неколико дана изјавио да има само један дом и да се он налази у Београду. Међутим, према резултатима које је у последњој деценији бележио на Аустралијан опену, први гренд слем сезоне свакако се може назвати његовом другом кућом.

Турнир у Мелбурну званично почиње у један сат после поноћи, када ће кренути мечеви најбољих тенисера света – по 128 њих у мушкој и женској конкуренцији.

Аустралијан опен традиционално је један од најважнијих и најбоље организованих спортских такмичења и место на којем је Новак седам пута подизао пехар.

У више од 110 година од настанка, изнедрио је велика имена, шампионке и шампионе, бројне анегдоте и занимљиве догађаје...

Пред вама је шест опширних ствари о турниру који је на програму од 20. јануара до 2. фебруара. 

Историја

Аустралијан опен је први од четири највећа тениска турнира и традиционално се игра у јануару. Дом "срећног слема" (како му је надимак) јесте Мелбурн парк, али није одувек био, с обзиром на то да су почеци забележени пре више од века.

Премијерно издање одржано је 1905. године на једном крикет игралишту и тада је турнир носио име Аустраласијан шампионат. Након 22 године промењено је у "Аустралијски шампионат", да би садашњи облик добио почетком Опен ере (1969).

Током историје је игран у пет аустралијских и два града на Новом Зеланду – Мелбурн (65), Сиднеј (17), Аделејд (14), Бризбејн (7), Перт (3), Крајстчерч (1) и Хејстингс (1).

План није подразумевао да израсте међу највеће турнире, ка чему се кренуло тек 1923. године. На састанку је одлучено да промени формат и уведе систем носилаца.

Тек понеки Француз или Американац разбио би доминацију домаћих представника у првој половини прошлог столећа. Разлог за то је једноставан – географски положај. Транспорт до удаљеног континента представљао је велики проблем, пловидба бродом трајала би и по 40 дана, због чега се европски играчи нису често одлучивали на такве потезе.

Аустралијан опен је, попут већине турнира у том периоду, игран на на трави, све до 1988, када је из тениског клуба Кујонг, одлучено да се пресели у новоизграђени Мелбурн парк. Прешло се на тврду подлогу, а Аустралијска тениска федерација изабрала је овај град јер је привлачио највећи број људи од свих осталих.

Комплекс се временом мењао, али у њему и даље доминирају три стадиона – највећи носи назив по Роду Лејверу, други по величини зове се "Маргарет Корт арена", док трећи "добијају" спонзори. Прошлих сезона била је "Хајсенс арена", сада и она носи име града.

Уметност, сребро и пехари о којима сви сањају

Прваци добијају пехаре и они спадају међу најлепше у свету спорта и носе називе по великанима тениса са почетка 20. века.

Победник у мушкој конкуренцији традиционално добија Норман Брукс челенџ куп, назван по серу Норману Бруксу или "чаробњаку", како су га савременици звали. Бивши аустралијски шампион живео је од 1877. до 1968. и само је једном тријумфовао на овом турниру, али је 1907. године у историју ушао као први странац освајач Вимблдона.

Трофеј шампиона Аустралијан опена мењао је назив – прво Слазенгер, па Сунчани куп (Sun Cup), пре него што је Норман Брукс челенџ куп први пут предат Фреду Перију 1934.

Висок је 28, пречника 25,7 центиметара и дизајниран по угледу на староримску Ворвик вазу, која је некада била у власништву цара Хадријана.

Шампионке добијају визуелно драстично другачији пехар – карактерише га висок "врат" између постоља и главног, односно горњег дела. Назван је по Дафне Акхурст, "газели" грациозних покрета, чији живот је у 29. години завршен прерано, са "само" пет трофеја (1925, 1926, 1928, 1929, 1930).

Четврта је на вечној листи најуспешнијих тенисерки на Ози опену, испред ње су само Маргарет Корт са 11, Ненс Вини Болтон и Серена Вилијамс са по шест освојених титула.

Такође, била је успешна и у дубловима, пошто је пет пута подизала пехар – 1924. и 1925. са Силвијом Ленс Харпер, 1928. у пару са Есном Бојд, 1929. и 1931. са Луј Бикертон, док је са Марџори Кокс стигла до финала.

Оба пехара праве се од сребра и производи их сиднејски "ABC Bullion", док је званични снабдевач лоптица компанија "Данлоп" (Dunlop).

Шампиони и шампионке

Ђоковић је у Аустралију стигао као бранилац титуле, након што је прошле године одиграо један од најкомплетнијих турнира у каријери. У финалу је декласирао Рафаела Надала, чиме је дошао до седмог пехара и златним словима се уписао у историјске књиге.

Постао је најуспешнији играч свих времена на Аустралијан опену и на вечној листи иза себе оставио Роја Емерсона и Роџера Федерера, шестоструке прваке.

Иза њих остали су Џек Крофорд, Кен Роузвал и Андре Агаси са по четири пехара, Џејмс Андерсон, Адријан Квист, Род Лејвер, Матс Виландер са по три...

У женској конкуренцији неприкосновена је Маргарет Корс са укупно 11 титула – седам пре и четири у Опен ери. Следи Серена Вилијамс са седам (и данас међу првим фаворитима), Ненси Вини Болтон (6), споменута Дафне Акхурст је дошла до пет, Ивон Гулагонг Коли и Штефи Граф по четири...

Данашњица ипак припада млађим нараштајима, па су последњих година најбоље биле Наоми Осака (брани трофеј), Каролина Вознијацки, Анџелик Кербер и друге.

Подлога

Навели смо већ да је од 1988. први гренд слем у сезони са траве прешао на бетон. До 2007. је на теренима била постављена подлога рибаунд ејс (Rebound Ace) зелене боје, пре него што се прешло на плави плексикушн (Plexicushion).

Организатори су се потрудили да улазак у нову деценију буде у свежем руху, па ће учесници газити по новој подлози. У питању је гринсет (GreenSet), који се већ користи на бројним турнирима широм света.

Гринсет је акрилна врста "хардкорта" направљена од више слојева акрилне смоле и силикона. Њима се премазују асфалтна и бетонска подлога.

Користи се од 1970, када је први пут уведена у Европи и, према категоризацији коју је увела Међународна тениска федерација (ИТФ), може бити средње спора, средња и средње брза подлога.

Осим Аустралијан опена, гринсет се налази на теренима мастерса у Паризу, турнира у Базелу и Монпелијеу, Завршног турнира у Лондону, Дејвис и Фед купа, а била је постављена и на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру.

Пожари и загађење – ризик за учеснике

Упркос томе што је пред нама један од највећих спортских догађаја на свету, главна тема у Аустралији су и даље страховити пожари. Нови Јужни Велс разорен је вишемесечним пожарима у којима је страдао велики део земље.

Дим од ватрених стихија, ношен снажним ветровима, експресно је стигао и до Мелбурна, где су затваране велике зграде јер је улазио у вентилационе системе и покретао противпожарне системе. Створила се једна врста омотача изнад града, због чега је било дана са више од 400 или 500 штетних честица у ваздуху.

Почело је случајем словеначке представнице Далиле Јакупович, која је била приморана да преда меч првог квалификација, упркос вођству у сетовима. Јакуповичева се гушила на терену, у једном тренутку пала на колена и није могла да издржи сурове услове појачане високом температуром.

"Била сам уплашена да ћу се онесвестити. Никада нисам имала дисајних проблема. Уосталом, волим врућину, али одједном нисам била у стању да дишем и пала сам на под", казала је Словенка, додавши да није било поштено што је упитана да игра.

Наједном, Мелбурн је постао најзагађенији град на свету, што је потврдио и начелник здравствене организације државе Викторија.

"Квалитет ваздуха је на изузетно ниском нивоу. Штетан је и тренутно најгори на свету", казао је тада Брет Сатон.

Међутим, не осврћући се на критике, челници турнира нису желели да праве радикалније резове. Ослањали су се на временску прогнозу и чекали кишу, надајући се да ће она побољшати ситуацију на теренима.

Директор Крег Тили је у више наврата понављао "да је здравље играча првенствена брига", али програм се, осим померања тренинга за сат-два, свакодневно одвијао.

Радницима на градилиштима наређено да обуставе посао због лошег квалитета ваздуха и смањене видљивости, градски базени су затворени, плаже такође, људима је препоручивано да напоље не изводе ни љубимце, али је тенис морао да се игра.

"Квалитет ваздуха је компликовано и конфузно питање које чини неколико различитих фактора. Постоје различити облици мерења, они су много комплекснији од телефонских апликација. Важно је веровати медицинским саветима и научним експертима који свакодневно анализирају ваздух", рекао је Тили једном приликом и додао да "апликације умеју да преваре и збуне кориснике".

Један скупљач лоптица се онесвестио током меча, Бернард Томић, Јуџини Бушар, Ноа Рубин и многи други су такође имали дисајних проблема, али су челници турнира одбијали да реагују и чекали су почетак.

Имали су среће да прођу без озбиљнијих "жртава", а уколико у следеће две недеље буде проблема са загађеним ваздухом, на спољашњим теренима ће бити обустављена игра. Програм ће се одвијати само на три највећа и то под затвореним кровом.

Никад више новца у Мелбурну

Наградни фонд за овогодишње издање Аустралијан опена износи 71 милион долара, што је за 13,6 одсто више у односу на 2019. годину.

"У односу на 2007, наградни фонд је готово утростручен. Као и сваке године, посебну пажњу посветили смо наградама за играче који изгубе у раној фази турнира. Наставићемо у том правцу јер желимо да омогућимо што већем броју играча сигурнију каријеру, тако што ће зарађивати више", казао је Тили.

Занимљиво, у расподели наградног фонда за победнике турнира у синглу извдојено је колико и у 2019. години, односно 4,12 милиона долара.

Процентуално су највише увећане награде за поражене у првом колу квалификација – чак 33,3 одсто. Они заустављени тада ће зарадити 20.000 долара. За пораз у првом колу главног жреба надокнада је 90.000 долара, што је за 20 одсто више него претходног јануара.

Премије за полуфиналисте су порасле за 13 одсто и сада износе 1,04 милиона долара.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 19. јан 2020, 22:39) - anonymous [нерегистровани]

Zagadjenje

A jel i u Melburnu isto voze automobile sa EURO 3 standardom i hoce li i njima zabraniti uvoz takvih...???