Isuviše dobro da bi bilo istinito?

U uskom krugu prijatelja, iako bih ja rekao sasvim nezasluženo (ali to je već neka druga i podugačka priča koja uključuje, između ostalog, gol Hulija Salinasa u Veroni 1990. i Mijatovićevu „prečku koja se još uvek trese“ u Tuluzu 1998), poznat sam kao baksuz kada su sportski ishodi u pitanju, pa evo prilike da taj nimalo laskavi atribut testiramo koliko ovog vikenda. U stvari i nije neka prilika, neko promućurniji verovatno ne bi izabrao potpuno nepredvidljivu Veliku nagradu Azerbejdžana da dokaže svetu da greši, ali promućurna osoba verovatno ne bi sebi ni dozvolila da postane poznata kao baksuz, tako da baš i nemam mnogo izbora.

Pa ću krenuti od, za sebe, olakšavajućih okolnosti. Ne postoji ništa obično u trci Formule 1 u glavnom gradu Azerbejdžana. Počevši od toga da uopšte postoji Velika nagrada Azerbejdžana?! Gradska, najuža, i najbrža su karakteristike koje kada se stave zajedno nikako ne zvuče logično a opet stoje u opisu staze na obali Kaspijskog mora. Na debiju, 2016. godine proglašena je glasovima navijača za najgoru, da bi godinu dana kasnije od istih ponela titulu najuzbudljivije trke sezone. Povrh svega, ove godine je datum održavanja pomeren dva hladnija meseca unapred, a gume koje su vozačima na raspolaganju su dva stepena mekše pa bi tek trebalo da upoznamo sveznalicu koja tvrdi da ima ideju kako će se stvari odvijati ovog vikenda.

Što trenutak čini pravim za iskusnog baksuza da utvrdi kako je pred nama sezona Formule 1 kakvu nismo gledali još od kako je Felipe Masa celih 39 sekundi bio šampion sveta 2008. godine. A sledi i obrazloženje.

Koje počinje u šokantno snežnoj Barseloni u februaru, gde Mercedes tako očekivano i dosadno drži master klas ostatku karavana da se po kuloarima priča kako je prednost Srebrnih strela tokom zime dodatno narasla u odnosu na najbliže rivale iz (u tom momentu tim redosledom) Austrije i Italije. Zatim se nastavlja onim krugom Luisa Hamiltona na kvalifikacijama u Melburnu posle kojeg se subota u garažama Ferarija i Red bula pretvara u festival češkanja po glavi. Već u sledećoj epizodi, dan kasnije, zbrka prilikom zamene guma dva Hasa, u najboljoj tradiciji pokvarenog Flavija režira obrt vredan holivudskog rimejka i na najviši stepenik postolja promoviše Fetela, do tog momenta propisno deklasiranog kako od Luisa, tako i od Kimija. A Matešiceva ekipa? Ne samo da više nije drugi favorit, deluje kao da nije u istoj kategoriji sa srebrnima i crvenima.

Dve nedelje kasnije, u vrelini Bahreina, slika je potpuno drugačija: dva Ferarija dele prvi red na startu, ali Seb do pobede stiže uz pomoć taktike, sa jednom zamenom guma manje od šampiona?! Verstapen u Zalivu nastavlja sa imitacijom Maldonada, dok Rikardu, ali i svim navijačima Red bula osmeh sa lica briše (još jedan) kvar na startu trke. Ostatak je užasnut karambolom prilikom Kimijevog servisa i oduševljen Gaslijevim četvrtim mestom u automobilu koji pogoni Honda. I dok se utisci još nisu propisno slegli, bili smo u prohladnom Šangaju, na Mercedesovom igralištu još od 2011. godine. Ferari ponavlja prvi red na kvalifikacijama, prvi put na dve uzastopne trke još od 2006. ali oči bode neverovatnih pola sekunde prednosti u odnosu na Mercedes. Trka je u svojoj prvoj polovini dosadna, sve dok nam loša komunikacija u Toro rosu i pametno rezonovanje Red bula (jesam li u ovom tekstu već spomenuo igre pokvarenog Flavija?) ne podare spektakl preticanja i drame u poslednjih 25 krugova: Rikardo pobeđuje i utvrđuje nezvaničnu titulu najboljeg preticača (jel postoji uopšte ta reč u srpskom?) u karavanu, Maks konačno dobija zaslužene prozivke zbog svog rani-Sena-rani-Šumi stila, Seb u oštećenom automobilu ne može da zadrži ni Meklaren iza sebe, Hamilton deluje odsutno, a dva flegmatična Finca popunjavaju podijum i zgroženo gledaju Australijanca i sada već notorni performans koji uključuje oznojenu patiku i šampanjac.

Šta u stvari hoću da kažem? Kao pravi umišljeni navijač, ponosan na svoje ničim dokazane analitičke sposobnosti, zvanično kapituliram pred novom sezonom Formule 1. Da li će ovog vikenda Mercedes ponovo kuburiti sa održavanjem temperature guma unutar poželjnog „prozora" koji garantuje maksimalne performanse? Ne znam. Ili će Ferari treću trku zaredom krenuti iz prvog reda? Stvarno ne znam. Hoće li Red bul konačno boljim kvalifikacijama demantovati skeptike koji su ih već isključili iz borbe za ovogodišnju titulu? Ko zna. Šta će se dešavati ispod trećeg reda, kako će se poređati Reno, Meklaren, Has? Nemam pojma.

Izmoreni godinama predvidljivih ishoda, dominacije istih timova i odsustva neizvesnih trka, da li smo zaboravili kako u stvari izgleda uzbudljiva sezona Formule 1? I da li je ovo što gledamo na početku godine tek slučajnost, ili prava stvar? Da li je zaista došlo vreme da posle godina trpljenja uvreda tipa „Moto GP je ... za Formulu 1" konačno uzvratimo udarac?

Ja mislim da jeste. Ali, znate, ja sam baksuz.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 28. apr 2018, 12:36) - anonymous [neregistrovani]

kao

Mercedes kao slab u prve tri trke, a vodi u konkurenciji konstruktora, jos pri tom, njihov prvi vozac ima samo 9 bodova manje od prvoplasiranog Fetela.
Tek je pocela sezona i na kraju ce opet oni da pobede u obe konkurencije.