Volite li Monako?

Poslednja nedelja u maju tradicionalno je rezervisana za najluđu ideju u istoriji svetskog auto sporta - Veliku nagradu Monaka. Zvanična statistika ne postoji, ali nije sporno da trka u malenoj kneževini navijače deli u dve suprotstavljene kategorije slične brojnosti: ili ste očarani prizorom šarenih automobila koji sumanuto jure po nečemu što nikako ne bi imalo pravo da se naziva trkačkom stazom, ili vam je trka sa najnižom prosečnom brzinom i najmanjim brojem preticanja suvišni relikt prošlosti koji ne zaslužuje mesto u kalendaru Formule 1.

Oba tabora imaju svoje argumente - da, umešnost, hrabrost, preciznost i drskost pilota koji tokom skoro dva sata za po samo nekoliko santimetara izbegavaju barijere koje okružuju stazu je zadivljujuća, ali isto tako i - da, staza na kojoj je praktično nemoguće nekoga preteći na čist način uslovljava trke u kojima onaj ko prvi prođe kroz krivinu broj jedan najčešće kraj dana čeka omamljen slavom koja sledi samo laureatima ove prestižne nagrade. Ovaj spor vlada još od sredine sedamdesetih godina prošlog veka - vremena kada su dizajneri počeli da prave automobile sa širokim krilima koji su time nesumnjivo postali brži ali isto tako i teži za preticanje - i niko ne očekuje da ćemo u dogledno vreme videti nešto makar približno rezoluciji. I sam sam često razapet između ova dva pola - pre trke obično vatreni zagovornik prve grupe, samo da bih posle pada karirane zastave nevoljno počeo da prihvatam argumente ovih drugih - pa u najboljoj tradiciji Detanta mogu da ponudim samo sledeći pasus.

Monako je Formula 1. Preplavljen sitničavim džet-setom koji brine samo o tome čija je jahta veća; ocvalim plejbojima koji i dalje ordiniraju u neizbežnom kazinu; patetičnom paradom preskupih super automobila ispred hotela de Paris; glamur devojkama koje vrve oko staze iako nikada nisu čule za Žila Vilneva ili Johena Rindta; terasama na kojima se toči besmisleno skup šampanjac; konačno, pravim pravcatim princom i princezom. Čak i takav, ili bolje rečeno, upravo zbog toga, Monako je Formula 1. Bez tog jednog vikenda imali bi samo još jednu trkačku kategoriju u kojoj se neki automobili vrte u krug. Sa njim možda ponekad dobijamo dosadne trke, ali zauzvrat i glamur, prestiž, slavu, spektakl, kolorit i san koji već decenijama izazivaju zavist konkurentskih kategorija auto sporta jer ma koliko se trudili naspram blistavog izloga kapitalizma na modrom Mediteranu izgledaju tek kao opštinska takmičenja duboko u hilbililendu.

Kakav narativ nam je pripremila ćudljiva staza u 2018. godini čak ni posle jučerašnjih kvalifikacija nije jednostavno pogoditi. Rikardo je očekivano zakucao svoj RB14 na prvu startnu poziciju, još jednom podsetivši da bi sa pravom mašinerijom mogao Australiji da podari prvog svetskog prvaka još od vremena prgavog Alena Džounsa. Ali bez podrške klupskog kolege koji je zbog udesa na trećem slobodnom treningu propustio kvalifikacije te danas kreće poslednji, za Red bul ne postoji margina za grešku pa će u egzekuciji timske taktike morati da budu perfektni kako bi Deni Rik prvi video kariranu zastavu. Najzabavniji vozač u karavanu će se tokom 78 krugova suočiti i sa dve neobične statistike. Iako je pol pozicija u Monte Karlu najvrednija u sezoni, na poslednje tri trke do pobede nije stizao onaj ko je prvi krenuo a Australijanac pri tome u karijeri ima šest pobeda ali nijednu posle starta sa prve tri pozicije.

Fetel juče nije mogao bolje od drugog mesta, ali bi danas mogao. Strah od ranog degradiranja smešno krštenih hiper mekih guma Ferari će pokušati da razbije na način kako to obično čini - dodeljivanjem inferiorne taktike Raikonenu ali tako da to ide u korist Sebu - što im daje određenu taktičku prednost u odnosu na austrijsku ekipu. Videćemo da li će to biti dovoljno. I Hamilton je juče izvukao maksimum iz Mercedesa, što na stazi bez dugih pravaca i brzih krivina nije rezultiralo boljim plasmanom od trećeg mesta pa su i ambicije skromnije nego obično. Ipak, koliko god da srebrni automobil ovog vikenda nije na nivou plavog i crvenog koji će startovati jedan red ispred, samo naivni će iz računice isključiti četvorostrukog svetskog šampiona.

Da bi neko od preostale sedamnaestorice danas stigao do pobede biće potrebno i nešto više od sjajne vožnje. Činjenica je da Bernd Mejlander već šest godina nije imao slobodan dan u kneževini - a nije neka hrabrost prognozirati da će se taj niz nastaviti i danas - ali kalkulacije koje uključuju izlazak sigurnosnog vozila su isuviše komplikovane pa je dovoljno reći da će u povoljnijoj poziciji biti onaj ko uspe da na prvu zamenu guma ode što kasnije. Poslednji je do pobede van prve tri startne pozicije u Monaku stigao Panis pre 22 godine u trci koju su na stazi završila tri automobila pa je jasno da su šanse da nešto slično vidimo danas poprilično male.

Ali postoje, zato što je ova čudna staza videla sve što se u Formuli 1 može zamisliti, i kako god da se završi današnja trka, bar jedna mala nit će se uplesti u nesagledivo klupko koje od Monaka već skoro 90 godina tvori legendu.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 27. maj 2018, 15:01)
anonymous [neregistrovani]

mmm

ne.