Inflacija šampiona

Formula 1 je začeta 1950. godine i sve do 1993. samo je jedan vozač uspeo da osvoji više od tri titule svetskog prvaka. Izraz "vozi kao Fanđo" – izrastao iz poštovanja prema, smatralo se neprevaziđenom, petostrukom prvaku, Huanu Manuelu – međutim, odavno je izgubio svoje mesto u našem vokabularu, čak i ako ga nije zamenio sličan sa nekim drugim vlastitim imenom. Nije ni čudo, ako uzmemo u obzir da smo samo u poslednjih četvrt veka na listu šampiona sa više od tri titule dodali čak četiri nova imena.

Nazvati neku pobedu, a kamoli titulu, u bilo kojem sportu ili takmičenju „nezasluženom" je ne samo bespotreban izraz nepoštovanja prema pobedniku već i glup način da sebi pribavite kvalifikaciju neznalice (iako će potpisnik ovih redova do smrti braniti pravo da se isključivo tako opisuje bar ishod stotog večitog derbija, prva Alonsova titula i rezultat Superbola XLIV). Iz toga sledi da, ako se složimo da ne postoji nezasluženi trijumf, automatski prestaje potreba da o nečijem uspehu govorimo kao o „zasluženom". Što me ostavlja u problematičnoj situaciji kako da opišem ono što nam je Luis Hamilton demonstrirao u 2018. godini, a što je svoje logično ishodište dobilo pre dve nedelje u Meksiku. Povlačeći se pred tim nemogućim zadatkom, a imajući u vidu da je najava onoga što ćemo gledati ovog vikenda na sjajnom autodromu Žoze Karlos Pače obesmišljena odlučenim šampionatom, ovaj tekst ću posvetiti fenomenu kome sam – u potrazi za jevtinim klikovima – gore dodelio poprilično grub i potpuno netačan naslov.

Počelo je sa Prostovom četvrtom titulom – kada se 1993. iz penzije vratio za volan dominantne zveri iz Grouva – koja odjednom više nije bila dovoljna da Profesora postavi na stepenik iznad trostrukih šampiona kao što su Lauda, Sena ili Stjuart, a što je na neki način uspostavilo trend koji ćemo gledati u narednih 25 godina. Jer ono što je bilo jeres i pomisliti, a kamoli o tome debatovati tokom romantičnih decenija Formule 1, odjedanput je počelo da polarizuje strastveni svet pratilaca najvažnije kategorije svetskog auto-sporta. Šumaheru tako nije bilo dovoljno ni sedam titula, Fetelu četiri a Hamiltonu (za sada) pet da izbegnu armiju srčanih, čak ogorčenih fanova koji poneku ako ne i sve titule ovih asova iz najrazličitijih razloga osporavaju. Što je neobično ne samo iz ugla Formule 1, gde Klarkove, Laudine ili Pikeove titule nikada nisu nailazile na slične zamerke, već i ako se posmatra šira slika – da li neko zaista može argumentovano da osporava ono što su u svojim karijerama postigli Džordan, Maradona ili O'Saliven?!

Postoji bar nekoliko odgovora na pitanje zbog čega titule u današnjoj eri – potpuno „nezasluženo" ako ovu neznalicu pitate – nemaju istu specifičnu težinu kao i one pređašnje. Bilo da se svode na izmenjenu bezbednost i pouzdanost automobila, nivo konkurencije ili percepciju o previše dominantnim timovima, ono što je svima zajedničko je da, iako takvi argumenti nisu netačni, bez ikakve dileme su potpuno pogrešni. Dozvolite mi da elaboriram.

Najčešće se čuje da je osvajanje velikog broja titula olakšano pre svega kroz bezbednost bez presedana u kojoj uživaju današnje generacije vozača, što je neuporedivo sa vremenom kada smo u gotovo svakoj sezoni gubili bar po jednog asa u tragičnim incidentima. Istina je da je neke majstore na putu slave mogla da zaustavi samo smrt: Klark je sigurno najbolji primer, a u tu kategoriju svakako spadaju i Sena, možda Askari i Rindt, pa čak i Stjuart, koji je jedini od njih preživeo, ali tako što se penzionisao kao aktuelni šampion pravilno procenjujući da bi, ukoliko u toj eri nastavi, još neku titulu mogao da plati životom. Međutim, da li su današnji šampioni krivi zbog toga što je bezbednost u Formuli 1 podignuta na najviši nivo, pa su zbog toga njihove titule manje vredne? Još brutalnije postavljeno, da li živimo u vremenu tolike nekrofilije da bi tek mrtvog Seba ili Luisa postavili na pijedestal na koji ovako živi i zdravi nemaju pravo?

Druga racionalizacija bi ove multiple titule posmatrala u kontekstu neverovatne pouzdanosti današnjih automobila. Argumenata za ovakav stav ima više nego što u jedan tekst može da stane – pomenuti Klark recimo u 72 starta ima 25 pobeda i 23 odustajanja, Stjuart iz 99 trka ima 27 pobeda i 36 odustajanja, a čak i Sena u 161 trci u karijeri, uz 41 pobedu (a ne računajući diskvalifikacije) čak 49 puta nije stigao do karirane zastave. Zbog toga je razumno postaviti pitanje gde bi bili limiti starih majstora u pouzdanim automobilima jer Hamiltonova 23 odustajanja na 227 trka ili Fetelovih 28 iz 217 startova postavljaju sadašnju generaciju u povlašćeni položaj u odnosu na asove prošlih vremena. Ali ponovo, da li je Luisova i Sebova krivica što voze u ovoj eri? Uostalom, postavimo stvari ovako: da li Rikardovih osam odustajanja na 19 ovogodišnjih trka Danijela čini boljim, cenjenijim vozačem?

Možda će neko reći da je konkurencija bila jača u pređašnje doba, pa je danas lakše stizati do pobeda i titula? Stjuart je '71. naspram sebe imao Fitipaldija, Andretija, Petersona, Laudu, Halma i Surtisa, Niki '84. do titule stigao u konkurenciji Pikea, Rozberga, Prosta, Mensela i Sene, ali nismo li pre samo dve godine na gridu imali čak šest svetskih šampiona (i još četiri vozača koja su pobeđivala na trkama Formule 1), a u godini kada je Fetel osvojio prvu titulu konkurenciju činilo čak 12 vozača koji u si-viju imaju najviši stepenik pobedničkog postolja? Jesmo li stvarno tako brzo zaboravili 2012. i sedam različitih pobednika na prvih sedam trka? Uz tri različita tima sa četiri ili više pobeda u sezoni, da li neko zaista može i ovu godinu da otpiše kao nedovoljno konkurentnu?

Konačno, ukoliko ima i onih kojima Šumijevih 13 pobeda na 18 trka 2004. Sebovih 13/19 2013. ili Luisovih 11/19 godinu kasnije služe kao dokaz za preveliku dominaciju jednog tima i/ili vozača, da li isti kriterijum važi za Askarijevih šest od osam '52. ili Fanđovih šest od devet dve godine kasnije? Meklarenovih 15 pobeda na 16 trka '88?

Šta u stvari želim da kažem? Da, tačno je da bi uz bolju bezbednost i pouzdanije automobile već Klark verovatno nadmašio Fanđa; da bi u tom ekskluzivnom klubu sa više od tri titule bili bar još i Lauda i Sena; da je nemoguće predvideti dokle bi stigli Askari, Rindt i Žil Vilnev. Ali da li je to što bi svi oni osvojili više nego što jesu validan argument da se omalovažava ono što današnja generacija čini? Ako se pitamo da li bi Prost bio superioran protiv Hamiltona ili Pike u odnosu na Fetela zašto se nikad ne pitamo kako bi Prost izgledao protiv Klarka, a Pike naspram Fanđa?

Zato što su takva pitanja pogrešna bar onoliko koliko je pogrešno ne prepoznati majstorstvo koje Luis, Seb i ostatak današnje generacije demonstriraju iz trke u trku, iz godine u godinu. Možda je zato sada, kada je titula odlučena a strasti makar privremeno zauzdane, prilika da na divnom Interlagosu ove momke pogledamo iz drugačijeg ugla i konačno ih prihvatimo za onakve kakvi jesu – istinski asovi koje će neka naredna generacija veličati i koristiti kao argument da „ovi današnji sa takvim majstorima ne mogu da se porede".

broj komentara 5 pošalji komentar
(nedelja, 11. nov 2018, 01:28) - anonymous [neregistrovani]

Repliciram

Nešto bih još dodao - jeste li primetili kako je Rozbergu naglo skočila popularnost nakon penzionisanja 2016.? Do tada su ga žestoko omalovažavali i govorili da bez Mercedesa ne bi mogao ni do bodova. Sad svi žale za njim što se povukao. Kao Botas pušta Hamiltona a Rozberg bi mu pokazao zube pa Hamilton ne bi mogao da se šepuri na vrhu karavana, Rozberg bi mu pomrsio konce... Tako da potpuno podržavam Vaš komentar. Jednostavno, ljudi umesto da cene ove velike majstore za volanom dok su aktivni, i da uživaju dok izvode majstorije, oni ih pljuju a posle će ih proglašavati Bogovima kad ih više ne bude.

(petak, 09. nov 2018, 15:39) - anonymous [neregistrovani]

Stara vremena...

... su prosla. Problem sada su silne simulacije. Samo pogledajte rezultate kvalifikacija iz 70-ih ili 80-ih, cak i u istom autu su vozaci bili po 1 ili 2 sekunde cas malo jedan, cas malo drugi ispred. Variralo je mnogo jer je sve dolazilo od vozaca. Samo pogledajte dokumentarac o Williams-u gde Alan Jones testira novo ogibljenje i kaze "mislim da mogu sa ovim brze". Znaci vozac je sve odlucivao, a pocelo je da se raspada sa Ron Denisom koji je naredio da sav setup kopira sa Prostovog automobila na Senin, pa je Sena, koji je bolji vozac ali manje razumeo kako se podesava bolid, tukao Prosta, sve dok Prost (sto je posle priznao u svojoj knjizi), napisao kako je namerno poglesno podesavao bolid, pa onda sam pred trku sa srafcigerom menjao sam sebi ugao zakrilaca. E, toga vise nema - vozac samo vozi idealno podesen auto koji su inzinjeri podesili idealno - i to je to. Nema nikoga ko je pobedio u inferiornom bolidu poslednje tri decenije. A kad se na to jos doda i marketing, kult licnosti i ostalno - stvar je samo jos gora. Zasto Hamilton nikad ne vozi "race of champions" dge svi imaju isti auto? Ne sme, srusice se kult licnosti, a realno je - Mercedes je najbolji bolid!

(petak, 09. nov 2018, 15:33) - anonymous [neregistrovani]

mentalno realno vremenski

Napisacu sta mislim da je prava istina, pa vi vidite za sebe. U pitanju je fenomen "u staro vreme je sve bilo bolje", i to se ne menja. Garantujem da su tako pricali i za Senu u odnosu na stare legende dok je Sena vozio, ali se zaboravilo, isto kao sto ce da se zaboravi i pljuvanje Sumahera, Alonsa, Seba i Hamiltona. Kad se pojave neki novi za 20 30 godina, ovi sadasnji bice stari i zato ce biti pozlaceni. I tako zauvek. To se zove "tajna penzionerstva", i kada covek sebe uhvati da tako prica "pre je sve bilo bolje" (obratite paznju na kvalifikator SVE) znajte da ste mentalno postali penzioner.

(petak, 09. nov 2018, 14:34) - anonymous [neregistrovani]

A znamo i zbog čega

Potpuna korupcija sporta dovodi do stvaranja lažnih šampiona. Šumaher je titule osvajao zabijanjem u direktne konkurente, potom su protivno pravilima naređivali drugom vozaču ekipe da se sklanja, a sada imamo Hamiltona koji uz sebe ima uvek spremno vozilo bezbednosti, da izađe na stazu i omogući mu da stigne Fetela kad god je potrebno. Naravno da svaka takva "pobeda" može i MORA biti označena kao nezaslužena. O tituli da i ne govorim. Naravno, tu su i razne igre i korupcija kada su u pitanju timovi, odnosno bolidi i večito korišćenje nedozvoljenih stvari. I niko ne trpi sankcije zbog toga. Treba prestati sa praćenjem bilo kog sporta, jer je novac i uništio takmičenje. Kome nije jasno, dovoljno je da pogleda neko takmičenje za Pesmu Evrovizije na kom svaki malo upućeniji komentator može unapred, sa velikim preciznošću, da kaže ko će kome koliko poena da dodeli. Sa sve "glasovima publike". Ako negde ima para (a u sportu su trilioni) onda je sve namešteno.

(petak, 09. nov 2018, 14:15) - Boom [neregistrovani]

Boom

Ko gleda trku Formule 1 i ne očekuje da vidi sudar, taj onda voli da gleda saobraćaj!