A moglo je bolje

Pred kraj još jedne sezone Formule 1, uz rešene obe titule - ni vozačka ni konstruktorska ove godine nisu promenile vlasnika - i stazu koja, da je pravde, ne bi smela da bude domaćin čak ni ovakvog finala koje ni o čemu ne odlučuje, jedino što bi ovaj tekst možda moglo učiniti zanimljivim je rekapitulacija onoga što smo videli u 2018. Ili, možda još bolje, onoga što nismo, a mogli smo da vidimo.

Osećaj zamora, čak zadovoljstva što se sezona završava, uz istinsku radost što nastupa pauza od skoro četiri meseca do odlaska u Australiju je možda opravdano karakterističan za timove iza kojih je duga i naporna godina trkanja na pet kontinenata. Ako slične emocije gaje oni zbog kojih je ova zabava osmišljena - mi, navijači - jasno je da je iza nas još jedna godina u kojoj Formula 1 nije isporučila ono što se od nje očekivalo. Ne pomaže doduše ni to što je notorna po količini razmaženih fanova koji nikad nisu zadovoljni onim što im se servira („eh, kad se setim kad je ________ vozio..."), ali čak i da nije tako, čak i da ima najbolje, najdobronamernije pratioce, kraljevska kategorija auto sporta ne bi smela da bude zadovoljna onim što nam je servirano tokom prethodnih 20 trka. Jer, moglo je bolje.

Jedan tim, doduše, je uradio ono što se od njih očekivalo i zato u današnjem tekstu za njih nema mesta. Jer je previše onoga što bi moglo da se kaže o ostalima.

Ako je u 2017. i postojala dilema da li je ishod šampionata mogao da bude drugačiji, ove godine je nije bilo - Ferari je imao automobil za titulu. Ne nužno najbrži automobil, iako bi o tome mogli da diskutujemo, ali automobil koji bi uz pametnije promišljanje u boksu i uz vozača/e koji manje greši/e u najmanju ruku šampionsku trku držao otvorenom do poslednje trke. Ceo tekst bi mogao da se napiše o tome šta su Arivabene (manje) i Fetel i Raikonen (više) pogrešno učinili i tih grešaka se svi sećamo pa se gubi smisao da o tome pišem. Umesto toga, ako stvari posmatramo strateški, izdvaja se zanemareni ali kardinalno pogrešni aspekt cele priče: kratkovida politika nominacije prvog i drugog vozača već od prve trke. Pri tome, ne, ne mislim da bi Kimi u ovim godinama mogao do titule. Ne mislim ni da bi mogao realno da parira Fetelu koji je mnogo gladniji, ambiciozniji i ako baš hoćete drskiji - što su sve pozitivni atributi za jednog trkača. Ali bi bar mogao da pokuša. Saznanje da imaš pravo da pobediš vredi u motivaciji bar desetinku na kvalifikacijama i poneki bezobrazan blok na trci. Motivisani Kimi bi možda uzeo više bodova Fetelu ali bi još više uzeo Mercedesu što bi kada se svode računi moglo da bude od značaja. Za Skuderiju bi zato bilo tragično da istu grešku ponovi sledeće godine sa Leklerom, čiji zvezdani talenat u početničkoj sezoni nije uspeo da zaseni ni nedovoljno konkurentni Zauber. Momak iz Monaka ima potencijal da uznemiri Fetela i uz dobar menadžment iz boksa to bi mogao da bude onaj potrebni impuls koji će u Maranelo doneti prvu titulu posle 12 godina. Kao neko ko ne navija za Ferari, jedva čekam da vidim kako će se Arivabene snaći u toj situaciji.

Ako je kao celokupno pakovanje Ferari bio bar podjednak sa Mercedesom, Red bul je nedvosmisleno imao šasiju koja je bila još bolja. Što Njujieva lepotica nije bila ispraćena konkurentnijim agregatom je koliko tužno toliko i dobro: nemam dileme da bi se uz Ferari ili Mercedes ispod haube austrijski tim prošetao do titule - četiri pobede sa agregatom koji je Renou i Meklarenu doneo ukupno tek tri peta mesta su dovoljan dokaz - što bi šampionat učinilo samo manje zanimljivim. Horner, Marko i Matešic su se u 2018. kockali sa budućnošću ekipe a koliko su u tome bili uspešni ostaje da se vidi u godinama koje dolaze. Posle 12 godina, 59 pobeda i 4 titule na ružan način su se rastali sa Renoom i svoju sudbinu vezali za Hondu. Još čudnije, dopustili su da ostanu bez Rikarda odigravši svojevrsan all-in na Maksa. Holanđanin poseduje talenat koji ozbiljno nadmašuje ono što su aktuelni šampioni pokazivali u njegovim godinama, začinjen drskošću koja je uporediva samo sa onim što smo gledali od mladog Mihaela ranih devedesetih. Taj „ne kači se sa mnom jer ćemo se sudariti" stil je koliko odvratan toliko i učinkovit i uz malo poliranja će Verstapena dovesti do titule prvi put kada dečko bude imao automobil koji mu to i omogućava. Kao neko ko je zbog sličnog stava jednako prezirao i mladog Senu i mladog Šumahera ne mogu da kažem da uživam u Maksovim eskapadama - naprotiv, zdušno navijam protiv njega - ali sam potpuno svestan da je i to što mi se kod prispjenka ne dopada integralni deo šampionskih gena koji se ne mogu zauzdati. Međutim, ukoliko Honda dogodine ne isporuči dobar proizvod, dugoročni ugovor sa Verstapenom i ne mora da izgleda kao tako sjajna ideja. Ni za tim, ni za Holanđanina.

Reno će, prevashodno zahvaljujući nevoljama Vidžaja Malije, sezonu po svemu sudeći završiti kao najbolji tim drugog razreda Formule 1 i za one kojima je čaša do pola puna to može da se opiše i kao uspeh. Onima za koje je ta čaša poluprazna argumenti će biti nedostatak podijuma i ogroman zaostatak za ekipom koju pogoni isti agregat, što je prilično poražavajuća statistika za jedan od tri fabrička tima u karavanu. Sledeća godina bi ipak, uz nastavak progresa u razvoju motora i Rikardov dolazak, morala da bude okrunjena bar ponekim podijumom kako bi se otresao dojam previše sporog napretka za ekipu koja poseduje oduvek talentovani Enston. Neću biti previše iznenađen ako to budemo i videli.

To što će završiti iza umesto ispred Renoa, Džin Has može da zahvali samo glupostima kojima su se isticali Grožan i Magnusen, mada ni fijasko sa zamenama guma u Australiji ne sme da se zaboravi. Uz fantastičan agregat i malo novca za razvoj automobila šansa je propuštena u prvoj polovini godine a bez promene vozačkog dvojca i značajnije investicije - koju Amerikanac ne planira ni naredne godine - ne treba ni očekivati više.

Meklaren je i u 2018. nastavio sa rasprodajom ugleda što ćemo na kraju svi platiti gubitkom Alonsa, velikana kojeg su samo loši izbori u karijeri koštali boljeg mesta u Panteonu Formule 1. Posle dve uzastopne titule u Renou, sada već davne 2005. i 2006. godine, Fernandu su sva vrata bila otvorena, a on je uporno prolazio kroz pogrešna. Odlazak iz Meklarena po završetku 2007, te napuštanje Ferarija sedam godina kasnije su glavni razlozi zbog kojih Španac karijeru završava sa bar dve titule manje nego što to talentom zaslužuje, ali otrovan karakter van automobila je jednako odgovoran za to što Alonsa više ne želi ni jedna od vrhunskih ekipa. Titula u šampionatu izdržljivosti, pa ni eventualna pobeda na Indiju (gde će se dogodine ponovo okušati) neće nadomestiti žal za onim što je moglo da se postigne u Formuli 1 ali momak iz Asturije za to može da krivi samo sebe. Kolateralna žrtva grozno lošeg proizvoda iz Vokinga je i Vandorn koji je rezultatima u svim kategorijama pre Formule 1 pokazao šta ume u dobrom automobilu. U Alonso-centričnom Meklarenu jednostavno nije imao šansu.

Fors Indija je posle dve godine izgubila četvrto mesto u šampionatu ali je u Lorensu Strolu dobila zdravije finansije i bolju perspektivu za budućnost. Što je zbog takvog raspleta bez mesta ostao Okon je žalosno ali ne i neočekivano. U godini u kojoj je Botas bio bleđi nego inače, Esteban jednostavno nije nadogradio nesumnjivi talenat dovoljno dobrim rezultatima da zaradi drugu polovinu Mercedesove garaže. Posle godine pauze tako nešto će biti još teže ostvariti, što je šteta za momka koji je u mlađim kategorijama i te kako uspešno parirao Verstapenu. Perez je odradio još jednu sezonu na nivou standarda koji je potreban za sredinu tabele ali nedovoljan za nešto više od toga. Sledeće godine će umesto brzog vozača garažu morati da odbrani od tatinog sina što samo na prvi pogled deluje kao jednostavan zadatak.

Zauber je napravio kvalitativan pomak, koliko zahvaljujući agregatu i Fredu Vaseru, toliko i zbog prošlogodišnjeg šampiona Formule 2 kojem sam gore već posvetio nekoliko zasluženih redova. Erikson očekivano nije mogao da se nosi sa Leklerom pa ćemo ga dogodine gledati u Indikaru gde talentom objektivno pre pripada. U postavi Raikonen-Đovinaci, naredna godina deluje uzbudljivo za švajcarsku ekipu, što ne mora nužno da rezultira boljim rezultatom od trenutne osme pozicije u šampionatu konstruktora.

Toro Roso je četvrtim mestom u Bahreinu nagovestio iskupljenje za Hondu posle godina blaćenja od strane Meklarena, ali rezultati koji su usledili nisu potvrdili takvu ocenu. Nepouzdani motor ali i poprilično neatraktivan vozački par snose podjednaku krivicu za loš plasman tima iz Faence pa je samo usled nedostatka alternativne opcije Gasli na kraju ipak zaradio promociju u prvi tim Red bula. S' obzirom na to ko ga tamo čeka, mladom Francuzu ne predviđam dugu, a pogotovo ne prijatnu karijeru u Red Bulu, a možda ni u Formuli 1. Ni Hartli nije pokazao da mu je mesto među najboljih dvadeset vozača na svetu pa će ga dogodine izgubiti od Albona, ako već ne od Tiktuma. Povratak Kvjata jeste neobičan ishod, ali uz sve svoje mane Rus je i dalje za ovog autora mnogo bolji vozač i od Francuza i od Novozelanđanina.

Videti Vilijams na dnu mora da boli sve one koji se sećaju titula koje su osvajali Vilnev junior, Hil, Prost, Mensel, Pike, Rozberg senior i Džouns. Ali slavni dani su drevna prošlost i samo zahvaljujući vozačima koji debelo plaćaju za mesto u kokpitu ekipa iz Grouva još uvek uspeva da izbegne sudbinu Brebema, originalnog Lotusa, Tajrela i drugih nekad velikih brendova koje je pomela nemilosrdna konkurencija Formule 1. U postavi Strol-Sirotkin i sa očajnom šasijom, ni fantastičan pogon nije uspeo da ih spase začelja, i uz postepeno povlačenje Frenka iz upravljačkog tima bojim se da je Vilijams bliži bankrotu nego pobedama. Dno tabele zato deluje tužno samo iz perspektive slavne prošlosti, ali i potpuno zasluženo za ekipu koja vozače bira na osnovu toga koliko sponzorskog novca donose.

Formulu 1 čine pre svega vozači i timovi, ali ne bi bilo fer ne spomenuti i Liberti mediju. Novi vlasnici su smenom Eklstona sa mnogo entuzijazma i ne manje obećanja otpočeli novu eru omiljenog nam sporta, i mada i dalje verujem da je odredište u koje su nas usmerili značajno bolje od onoga u koji nas je Berni vodio, hepiend još uvek nije na vidiku. Neuspeh u postizanju konsenzusa o pravilima koja će važiti nakon 2021. smanjuje šansu za ulazak novih timova a onima koji su već tu ubija svaku nadu da će klasni sistem koji trenutno imamo uskoro biti prevaziđen. Način na koji će Liberti konačno prevazići taj izazov imaće ključni uticaj na budućnost nama omiljenog sporta.

U međuvremenu, ako nas već ne pali današnje trkanje na ostrvu Jas, ostaje nam da odbrojavamo do 17. marta i buđenja nove nade. Do tada, želim nam lepu i ne naročito dugu zimu.

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 25. nov 2018, 21:40) - Marijan SD [neregistrovani]

Formula 1

Problem za Formulu 1 je nastao kada je prestala da bude sport i pretvorila se u biznis. Očekivao sam da će novi vlasnici, kao tipični Amerikanci, od toga napraviti barem dobar šou, ali im ni to baš nije uspelo.
Neverovatno veliki budžeti i previše tehnološki zahtevni i sofisticirani bolidi su onemogućili malim timovima da se ravnopravno trkaju sa velikima.
A da itekako ima privilegovanih u današnjoj F1 videli smo i u današnjoj trci. Botas izadje sa staze, ispravi celu krivinu, poveća prednost nad Ferštapenom i - nikom ništa. Kada je yo isto uradio Okon dobio je 5 sekundi kazne.
Možemo mi priželjkivati ovakvu ili onakvu Formulu 1, ali, kako stoje stvari ne verujem da će se u budućnosti bilo šta promeniti. Veliki će ostati veliki, a mali će se zadovoljiti time da budu mali ili ih neće ni biti.

(nedelja, 25. nov 2018, 18:26) - Eld [neregistrovani]

Dobar zaključak

Tekst je znalački napisan i objektivan je. Sasvim je jasno da autor priželjkuje (kvalitetnije) trkanje koje već dugo nedostaje. Naposletku, slažem se za Vilijams, bojim se da ekipa od povlačenja ser Frenka nema pouzdan oslonac i perspektivu, Kler je vidljivo pamenta osoba ali...tu prosto treba više. Naposletku, vozački niz naredne godine je najmanje uzbudljiv decenijama unazad.