"Западни Балкан је саставни део Европе"

Нема друге алтернативе или "Плана Б" – Западни Балкан је саставни део Европе и припада нашој заједници, поручио је председник Европског савета Доналд Туск. Премијер Бугарске Бојко Борисов каже да ЕУ не треба да плаши приступање региона Западног Балкана који цео има БДП колико Словачка, а популацију мању од Румуније. Емануел Макрон: Желим Балкан усидрен у ЕУ, све друго би било лоше. Ангела Меркел: О брзини одлучује испуњавање услова.

Председник Европског савета Доналд Туск каже да не види другу будућност за Западни Балкан него ону у ЕУ.

"Не постоји 'план Б'. Западни Балкан је саставни део Европе и припада нашој заједници", поручио је Туск.

Председник Европског савета је оценио да је на Самиту ЕУ – Западни Балкан јасно направљен озбиљан и значајан корак на европском путу целог региона. Он каже да је потврђена посвећеност ЕУ европској перспективи целог региона и поручује да ЕУ јесте и да ће остати најпоузданији партнер целог Западног Балкана.

"Ја не видим другу будућност за Западни Балкан него у ЕУ. Нема друге алтернативе или плана Б. Западни Балкан је саставни део Европе и припада нашој заједници", поручио је Туск.

Доналд Туск каже да се током самита у Софији разговарало о томе како да се побољшају веза унутар региона, али и везе ЕУ са Западним Балканом и то у области међуљудских контаката, економије, инfраструктуре и дигиталних програма.

"Желим да будем јасан. Агенда повезивања није алтернатива нити замена за проширење. То је начин да се време између данас и сутра искористи ефикасније него раније како наши грађани и компаније не би чекали на све добробити ЕУ интеgрација", каже Доналд Туск.

Председник Европског савета каже да је усвојена Агенда софијских приоритета пакет мера који додаје нове иницијативе тренутној сарадњи ЕУ и Западног Балкана.

Туск каже да је договорено да се дуплира финансирање програма за размену студената Ерасмус плус као и да се ради на смањењу тарифа роминга и стварању бољих услова за приватни сектор кроз боље банкарске гаранције.

"Сматрам да је превише времена прошло од претходног самита у Солуну и зато смо одлучили да се поново састанемо за две године у Хрватској. То је најбоља илустрација чињенице да је интеграција Западног Балкана врхунски приоритет за ЕУ", наводи Туск.

Туск је оценио да се током разговора лидера ЕУ и партнера са Западног Балкана нико није "претварао да је све јасно и једноставно", али да свих 28 лидера ЕУ говоре о европској перспективи региона.

"Ако упоредимо овај регион са другим деловима Европе, када говоримо о 'проблемима по глави становника', Западни Балкан је испред Француске и Немачке заједно. Зато морамо да будемо упорни, тврди, оптимистични али и опрезни са нашим обећањима", закључио је Доналд Туск.

Борисов: ЕУ не треба да страхује од проширења

Премијер Бугарске Бојко Борисов каже да ЕУ не треба да плаши приступање региона Западног Балкана који цео има БДП колико Словачка, а популацију мању од Румуније.

"Западни Балкна има 17,7 милиона људи и БДП од 96 милијарди евра. Да ли је то велик страх и опасност за ЕУ?", упитао је Борисов по заврштеку Самита ЕУ – Западни Балкан.

Премијер Бугарске каже да се на Самиту у Софији водила плодоносна и искрена дискусија оних који су за и против различитих приступа проширењу и уласка Западног Балкна у ЕУ.

Премијер Бугарске се на конференцији за медије запитао и да ли је боље да регион Западног Балкана преговара са ЕУ и стреми ка испуњавању европских критеријума или да се допусти да "други геополитички играчи ојачају свој ионако висок утицај у региону."

"Јасно је да са свим питањима које имамо са великом стратешким играчима у свету сва снага ЕУ лежи у њеном јединству", поручио је Борисов.

Говоривши о јединству он се осврнуо на чињеницу да су се у Софији данас руковали председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи, да су Ангела Меркел, Тереза Меј и Емануел Макрон заједно шетали Софијом као и да Алексис Ципрас и Зоран Заев имају добре вести о могућем споразуму око имена Македоније.

Борисов је најавио да ће се проширењем на Западни Балкан лидери ЕУ поново бавити у јуну.

Меркел: О брзини одлучује испуњавање услова

Немачка канцеларка Ангела Меркел истакла је да о брзини приступања Западног Балкана одлучује испуњавање услова, те да није поборник датума.

"Нисам поборник никаквих датума. Приступни процес је нешто што мора бити засновано на испуњавању услова и обавеза, и не ради се о временском хоризонту, већ о томе шта је постигнуто, на пример у владавини права, борби против корупције, решавању билатералних спорова. Словенија и Хрватска и дан данас имају још спор око границе. То не желимо да се више дешава у ЕУ", поручила је немачка канцеларка у Софији.

Меркелова је, на конференцији рекла да је на данашњем скупу било речи о сарадњи и европској подршци за важне инфраструктурне пројекте, а да није донета никаква одлука о питању проширења.

"Одлука о проширењу биће донета на Савету ЕУ у јуну. Јасно је да све земље Западног Балкана имају јасну перспективу приступања", поручила је немачка канцеларка.

Меркелова је указала да је Самиту претходио низ активности, те да је и сама имала састанке са више председника и премијера региона, додајући да је то била фаза интензивирања односа са Западним Балканом.

Нагласила је да је веома важно повезивање, то јест инфраструктурни пројекти, јер се показало да тамо где се људи сусрећу постоји мање тензија.

"Зато верујем да треба брзо да напредујемо у тој области", подвукла је Меркелова.

Изразила је задовољство што је могла да чује да разговори Грчке и Македоније добро теку и да су обе земље указале да је остварен значајан напредак, иако нису још на циљу.

"Било би пожељно да се реши питање имена, јер од тога много зависи у Македонији", рекла је Меркелова.

број коментара 1 пошаљи коментар
(четвртак, 17. мај 2018, 17:16)
Воронцов [нерегистровани]

Одувек је Балканско полуострво Европа

Нису се догодиле никакве тектонске промене па да однесу негде Балканско полуострво. Што се тиче ЕУ западни део Балканског полуострва већ је у ЕУ. Ово је више остао централни и југозападни део. То је заправо део простора бивше Југославије и Албанија, само што сви хоће да забораве име Југославија и види се како сви избегавају изговорити то име.