Кер Линдзи: Промена граница не треба да плаши

Нема разлога да се са стрепњом гледа на промену границе као могуће решење косовског проблема, поручује истраживач на Лондонској школи економије и политичких наука, експерт за југоисточну Европу, Џејмс Кер Линдзи.

"Ако једнострано проглашење независности Косова 2008. није забринуло међународну политику и није водило ка конфликту, зашто би договор Београда и Приштине требало да забрине међународну јавност", запитао је Џејмс Кер Линдзи у интервјуу Танјугу

Према његовим речима, разумљиво је да постоји забринутост по питању промене границе и размене територија као могућег решења, али, истиче, постоје "снажни аргументи" који указују на то да се не треба плашити конфликта као последице таквог решења. 

Међународна заједница, додаје, треба да прихвати свако решење до којег би договором дошли Београд и Приштина, а тако и размену територија. 

"Знам да се ради о шкакљивом питању. Налазимо се у веома тешкој ситуацији десет година од проглашења независности Косова. Знам да неке земље повлаче признање, али не треба веровати да је могуће да се Косово поново споји са Србијом. Истовремено и Приштина зна да не може да приступи ЕУ и УН ако нема договора са Србијом. Мислим да је то кључно и пружа прилику обема странама за договор", указао је он. 

Кер Линди истиче да идеју о промени границе и размени територија многи посматрају са помешаним осећањима, али је битно да лидери обе стране разговарају о свим опцијама. 

"Све што обе стране договоре, требало би да прихватимо и међународно подржимо", каже британски професор.

"Актуелна ситуација у БиХ је дестабилизујућа" 

Кер Линдзи додаје да нема сумње да се на сваку промену граница на Балкану гледа са нервозом, да постоји забринутост да би то могло имати негативан ефекат по Босну и Хереговину. 

"Међутим, актуелна ситуација у Босни и Херцеговини је дестабилизујућа. Ако би Београд и Приштина постигли договор, који би био прихваћен у Савету безбедности УН, он би био у сагласности са међународним правом, и тако не би имао никакве последице по Босну и Херцеговину. Аргумент да би то утицало на ситуацију у БиХ тада не би стојао", рекао је он. 

Кер Линдзи објашњава да би то био договор две стране, и да би то значило да, ако Република Српска жели нешто да мења, мора за то да добије одобрење Босне и Херцеговине. 

Постизање договора Београда и Приштине учинило би Западни Балкан безбеднијим окружењем и стабилнијим регионом, додаје он. 

Што се међународних политичара тиче, они се, објашњава, с тим у вези често држе већ развијених политика. 

Ипак, пренео је да је у разговору са међународним политичарима стекао утисак да "иза сцене" постоји прагматичнији приступ, јер увиђају користи од постизања договора Београда и Приштине. 

Указао је да је постизање договора Грчке и Македоније био одличан корак ка стабилизацији региона, али да би договором Београда и Приштине Западни Балкан био још стабилнији. 

"Када Београд буде био спреман, после договора, да призна Косово, онда ће уследити нормализација односа. То, међутим није крај свих напора, јер је неопходно заштити права Срба на Косову, али и Албанаца у Србији, као и решити питање верских објеката на Косову", додаје. 

"Договором Атине и Скопља смањен број проблема у региону"

Кер Линдзи каже и да је решење конфликта између Македоније и Грчке створило "позитиван моментум" у региону, који треба искористити. 

"Решење спора око имена македонске државе је фантастична вест за регион. То решава проблем који је постојао више од 25 година. Многи који су пратили дешавања на Западном Балкану знају да смо имали три велика проблема. Један је било питање имена Македоније, други је проблем између Београда и Приштине, а трећи је БиХ. Договором Атине и Скопља број проблема у региону је смањен", указао је он. 

Сада се, уверен је, пажња мора посветити решавању преостала два проблема, како бисмо, каже, "завршили посао на Западном Балкану". 

"Решење косовског проблема значило би, након решења спора Атине и Скопља, нестајање два велика проблема, и омогућило би да се сконцентришемо на Босну и Херцеговину, да од ње направимо више европску земљу", објаснио је британски аналитичар. 

Што се тиче спољне политике Лондона након Брегзита, Кер Линдзи је уверен да, по питању Западног Балкана, неће бити промене. 

"Брегзит је велики изазов за спољну политику Велике Британије, али Лондон је Западни Балкан идентификовао као важно безбедносно питање у Европи и неће, због тога, попустити заинтересованост за тај регион, нити доћи до промене политике. Британија ће наставити да с тим у вези сарађује са европским партнерима. То је област где неће доћи до дивергенције између Брисела и Лондона", закључио је Џејмс Кер Линдзи.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 09. феб 2019, 21:27) - anonymous [нерегистровани]

Gospodine Dzems, menjajte vi

svoje granice,a nas ostavite vise na miru. Da li vam je imalo sinulo u glavi, da vasi pritisci sa svih strana samo koce bilo kakovu dobru volju za donosenje ili raspravu o resenju pitanja KiM.
Zapad se ponasa kao gospodar sveta, sve je u svetu opasnost po njihove nacionalne interese, pa bilo i na poslednjem otocicu u Pacifiku, a u vlastitim zemljama imaju fantastican haos.Resavajte svoje probleme, pa ce svet odmah biti i bezbedniji i mirniji.

(субота, 09. феб 2019, 21:00) - anonymous [нерегистровани]

одлична идеја

Вратите Ирској Алстер и Белфаст.Промена граница не треба да брине.