"Трепча" између трпљења и арбитраже

Већину акција које Приштина може да спроведе против "Трепче – Север" у овом комбинату су већ искусили. Директор Јован Димкић сматра да је циљ да се економски уништи модел по којем "Трепча" функционише. Не очекује, међутим, и физичко насиље. Правник др Душко Челић сматра да међународна арбитража може бити решење ако су тужиоци акционари. Ако би то учинила држава Србија, могао би да се прејудицира статус Косова, упозорава Челић у интервјуу за "Седмицу" Радио Београда.

Прошло је седам дана од када је косовска скупштина изгласала статут "Трепче" којим се предвиђа регистрација нове компаније у складу са законом донетим 2016. године. Исто толико дана менаџмент "Трепче Север" одбија да примени Статут.

Директор "Трепче Север" Јован Димкић рекао је у интервјуу новинарки Наташи Аћимовић у емисији "Седмица" Радио Београда да је статут усвојен на националној основи, а да га је предложио борд у којем шест од девет чланова чине Албанци.

"Срби су одбили да заузму места у том борду јер би били само декор и давали легитимитет прегласавању и доношењу одлука на које не би имали утицај", истакао је Димкић.

Навео је да је могућ низ сценарија након усвајања статута, али да не очекује физичко насиље. Очекује, ипак, да ће хтети да униште модел по којем "Трепча Север" успешно функционише.

"Покушавамо да за све варијанте будемо спремни, али оно што је овим законом предвиђено није само централизовање надлежности, јер сви знају да је то неспроводиво у пракси. Реч је о томе да се економски уништи модел по коjeм успешно функционише", рекао је Димкић.

Подсећа да су приштинске власти и у прошлости користиле механизме којима су штетиле "Трепчи" – забрањиван је извоз производа, блокирани рачуни који се налазе у банкама под контролом косовске народне банке, конфискована финансијска средства "Трепче – Север" у корист "Трепче – Југ".

"Губили смо много новца због тога и умногоме изгубили пословни имиџ код наших партнера, јер сви они који склопе пословне уговоре с нема никада нису сигурни да ће они бити реализовани, не нашом кривицом, већ због административних опструкција које Приштина спроводи", рекао је Димкић.

Указује да су искусили већину тих механизама који се и сада могу употребити против "Трепче Север" и да су налазили решења.

"Налазили смо решења, многа су се сводила на трпљење, пролазак времена, разговоре. Пуно пута смо успевали и уз помоћ међународне заједнице, за коју немамо много речи хвале, да решимо питања", навео је Димкић.

Истиче да нема индиција да би могло да дође до насилног преузимања "Трепче" од стране Албанаца.

Редовне активности у "Трепчи"

У комбинату су, иначе, наставили са редовним производним активностима и после усвајања статута. Кажу да на терену још нема никаквих ефеката усвајања стаута, али да је неизвесно шта ће бити у блиској будућности.

"Створене су претпоставке да се може регистровати нова компанија, у складу са законом из 2016, који је Влада Републике Србије прогласила ништавим. Ми не можемо предвидети све последице, али надамо се да ћемо пре свега у 'Трепчи' заједно са политичким представницима и сарадњом са државним органима Србије изнаћи решење", рекао је директор "Трепче – Север".

Доношење овог статута, сматра, може да донесе више штете од таксе од 100 одсто на производе из централне Србије.

"Ово може да проузрокује много већу штету. Правни статус 'Трепче' вероватно ће умногоме одредити правни статус комплетног простора, а самим тим и перспективу опстанка нашег народа на овим просторима", навео је Димкић.

Таксe су штетна пре свега са финансијског аспекта, али су јој се прилагодили. Очекују да ће бити краткорочнe. Оно на шта таксe упозоравају је, међутим, и то да косовска влада може донети свакакве одлуке и да не мора да поштује споразуме.

"Трепчи" је потребно бар привремено решење, јер је важно обезбедити континуитет производње.

"Много људи зависи, што директно што индиректно кроз локалне добављаче, од наших активности и производа", напомиње Димкић.

У "Трепчи – Север" постоји самоодржива производња и комбинат је солвентан, а све обавезе измирене.

"Као што смо увек говорили, само спољни фактор може да поремети стабилну атмосферу у комбинату Трепча", закључио је Димкић.

Из правничког угла

Професор на Правном факултету у Косовској Митровици др Душко Челић сматра да је доношење статута "Трепче" вишезначно. Има, пре свега, политичку димензију.

"Приштина је давањем сагласности на статут 'Трепче' хтела да стави до знања да је то њен домен искључивог одлучивања и да није домен преговора. То је први утисак и најлогичнији. Други је да је то наставак узурпације, с обзиром на то да је 2016. донет закон о ‘Трепчи', а ово је врста операционализације одлуке. Ми правници кажемо да је реч о класичној конфискацији, одузимању без накнаде. То је постало ствар правничког музеја, али на овим просторима још је актуелно, нарочито ако је реч о српској имовини", напомиње др Челић.

Сматра да је то превасходно политичка порука, намењена албанском бирачком телу и да је веома велик политички ризик од спровођења такве одлуке.

"Верујем да неће доћи до њеног спровођења. Ризик носи са собом бунт запослених, узнемирење српске заједнице на северу КиМ и верујем да носи и озбиљну реакцију Београда. Не вреујем да би реакција Београда била само на вербалном нивоу", истиче Челић.

Истиче да је Београд од 1999. до сада недовољно користио дипломатију и правна средства.

"Бојим се да смо на тај начин и охрабрили Приштину да на систематски начин угрожава и приватну и друштвену својину на КиМ", рекао је Челић.

На питање да ли је међународна арбитража једно од решења, професор Челић је рекао да бисмо се у том случају суочили са политичким, тј. статусним питањем.

Ако би држава била тужилац, то би прејудицирало статусно питање Косова, као туженог ентитета.

"Треба користити правна средства уз ограду да коришћење правних средстава не носи са собом политичку поруку у смислу признавања неког ентитета", навео је Челић и додао да је могуће да акционари као већински власници буду тужиоци.

Приштина има прећутну подршку дела Запада који, истиче, на овој територији демонстрира своје лицемерје кад је реч о владавини права.

"Свесни те чињенице не треба да се предамо, постоје начини на које можемо да реагујемо, морамо да учинимо много више да упознамо свет и озбиљне инвеститоре да је реч о спору", рекао је Челић и додао да ниједан озбиљан инвеститор сигурно не би улагао тамо где нема гарантоване сигурности инвестирања и профита.

"Чини ми се да на том пољу нисмо урадили довољно и да ту има простора да Србија и њени органи пораде систематски", закључио је професор Челић.

број коментара 0 пошаљи коментар