Скупштина о сету закона из области трговине

Сет закона из области трговине данас је посланицима Народне скупштине образложио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић уместо ресорног министра Расима Љајића. Он је изјавио да електронска трговина у Србији значајно расте, наводећи да је прошле године 1,8 милиона људи куповало робу преко интернета, што је за 50 одсто више у односу на 2015.годину

Посланици расправљају о Предлогу закона о трговини, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о електронској трговини и Предлог закона о робним берзама.

Ђорђевић је, образлажући Предлог закона о трговини у Скупштини Србије, прецизирао да је број корисника електронске трговине порастао са 18 одсто од укупног броја корисника интернета у 2011, на 31 одсто у 2018. години.

"Е-трговина у Србији лане је остварила промет од 317 милиона долара што је раст од око девет одсто у односу на 2017. годину, а очекује се да у овој години интернет продаја забележи промет од око 350 милиона долара", рекао је Ђорђевић.

Министар је објаснио да су у закон унете одредбе којима се детаљније уређује електронска трговина и да се први пут уводе појмови „електронске продавнице" у којој трговац продаје своју робу директно потрошачу, и „онлајн платформе" која повезује продавца и купца.

Закон први пут препознаје пословни модел продаје „дропсхипинг", који се већ примењује у пракси, а одвија тако што роба физички не стиже до трговца, већ директно од произвођача путује ка купцу, додао је Ђорђевић.

"На овај начин ће бити отклоњене дилеме у инспекцијском надзору које су изазивале правну несигурност код е-трговаца јер нису били препознати у домаћем правном систему. Важна законска новина односи се на увођење института прикривене куповине (mystery shopper), којим се даје овлашћење инспектору да у случају основане сумње да је трговина нерегистрована, обави прикривену куповину и тако обезбеди доказ", каже он.

"Дефинисани основни облици снижења"  

Навео је да су Предлогом закона ближе уређени и продајни подстицаји тако што су дефинисани основни облици снижења - акцијска продаја, сезонско снижење и распродаја и за сваки од њих посебна правила.

"На овај начин се спречава обмањујуће пословање и довођење купаца у заблуду, што се неретко дешавало јер су у пракси коришћени различити термини који на прави начин нису обавештавали купца", рекао је министар.

Закон уводи и нову поделу трговине на мало, која разликује трговину на продајном месту, трговину личним нуђењем и даљинску трговину.

Како је казао, сектор трговине запошљава 19,3 одсто укупног броја запослених у Србији, а удео трговине у БДП-у се креће око 10 одсто. 

Новчане казне за непримерени садржај са интернета 

Ђорђевић је изјавио је да је једна од важних новина Предлога измена и допуна Закона о електронској трговини увођење механизама за уклањање недопуштених и незаконитих садржаја са интернета.

Ђорђевић је објаснио да се надлежним органима омогућава да донесу акте којим налажу, на пример власницима интернет сајтова, да уклоне недопуштени садржај, међу којима је говор мржње, у току од два радна дана.

Уколико то не учине, правна лица ће новчано бити кажњена са 100.000 динара до 1,5 милиона динара правно лице, а предузетници од 10.000 до 300.000 динара.

"Новина је што се слање комерцијалних порука, као што су смс и имејл, као канала којим трговци промовишу своју робу, омогућава само уз претходни пристанак потрошача коме је таква врста поруке намењена", рекао је Ђорђевић.

Он је додао да се слање нежељених порука електронским путем, са аспекта потрошачког права сматра "насртљивом непоштеном пословном праксом".

Према његовим речима, изменама Закона се прописује и обавеза чувања података (ИП адресе) о кориснику услуге информационог друштва минимум 30 дана након престанка пружања те услуге. 

"Ова обавеза се односи на преноснике, на пример, власнике разних онлајн платформи преко којих други трговци оглашавају своје производе и веома је значајан механизам за утврђивање одговорности за садржај послатих порука", рекао је он. 

Посланици Скупштине Србије су, као и сваког уторка, када је седница у току, постављали питања извршној власти и државним органима 

Скупштина Србије усвојила је јуче извештај Заштитника грађана за 2018. годину са предлогом закључка за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу. Усвојен је и извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности за 2018. годину. Такође, парламент је усвојио извештај о раду Агенције за борбу против корупције. 

број коментара 0 Пошаљи коментар