Нижи цензус, непристојна понуда или понуда која се не одбија

Након тихе промене три закона који регулишу изборни процес, на ред је, изгледа, дошао и четврти - онај који би могао да потпуно промени изглед будућег парламента. Реч је о могућем смањењу цензуса са пет на три одсто. Откуд нешто више од четири месеца пред изборе таква промена? Да ли је то непристојна понуда коју је тешко одбити? Да ли је ово најбољи могући одговор власти на бојкот?

Најпре је информацију да ће цензус на следећим изборима бити три уместо досадашњих пет одсто у суботу ујутру пренела Политика. Затим је на телевизији Прва, јуче ујутру, посланик СНС-а Владимир Ђукановић загонетно поручио где има дима, има и ватре, додајући да је он против тога. А онда је недељу увече председник Александар Вучић распалио ватру.

"Немамо за то већину у СНС-у мислим да можемо да их убедимо, зашто сам био за то, а неки су већ рекли јавно да су против, попут Ђукановића и Стефановића... Ми ћемо добити мање мандата свакако. Али постоје два разлога зашто сам рекао. Један је зато што ћемо имати пресликано јавно мњење, много репрезентативније и живот ће се вратити у парламент. Биће га мање на улицама, а више у парламенту. Тиме се враћа нормалност у Србију", рекао је Александар Вучић у емисији "Хит твит" на телевизији Пинк.

За професора Факултета политичких наука Милана Јовановића то је знак да је "тај пробни балон за два дана постао скоро готово решење". "Евидентно је да је председник најјаче странке рекао да се слаже да ћемо врло брзо добити иницијативу у парламенту", каже Јовановић и додаје: "Добра демократска пракса каже - немојте мењати изборна правила у изборној години, али уколико се сви актери сагласе о промени, онда нема проблема".

"Ако имамо у виду све ове преговоре о побољшању изборних услова, где један од услова свакако није био смањење цензуса, то није било нешто што је тражила опозиција, ово је заиста изненађење у овом моменту и заиста не знам одакле жеља, нити чија је то одлука", наводи Иво Чоловић из Цесида.

Власт и опозиција први пут су сели за исти сто овог лета на Факултету политичких наука. На половини преговора део опозиције прогласио је бојкот, део је наставио да преговара, затим су промењени неки од закона и тиме промењени изборни услови. Али до суботе ујутру није поменуто да би могао да буде смањен цензус за улазак у парламент.

За професора Политичког система Србије неколико је разлога за то.

"Ја мислим да је разлог и главни циљ да после ових избора, у случају да бојкотује већина опозиционих странка, не добијемо парламент у коме би седели само социјалисти и радикали и понека странка националних мањина. Други циљ видим у томе што су напредњаци најавили да желе сами да измере своју снагу у бирачком телу, а то је проблем за коалиционе партнере које је она шлепала на неки начин уз себе, и ту пре свега видим странку Расима Љајића и ПУПС. Затим трећи разлог, видим подршку опозицији која није бојкотовала рад парламента, а то су ЛСВ, ЛДП и СРС. И четврти циљ је покушај да се охрабре неке странке из опозиције које размишљају да ли ће изаћи на изборе", сматра Милан Јовановић.

Груба рачуница сада каже - ако на изборе изађе три милиона људи, за улазак у парламент биће потребно 90 хиљада гласова, уместо досадашњих 150 хиљада. То је већ велика разлика и примамљива понуда за многе странке.

„У овом тренутку истраживања јавног мњења показују да би заиста мали број политичких партија прошао тај цензус од пет одсто, али ипак треба истаћи да ми још нисмо у кампањи. Ти подаци сада показују рејтинг политичких партија, али не могу да нам укажу на то како ће се тај рејтинг кретати када њихове поруке изађу у јавност, када странке почну мало јасније да их формулишу", истиче Иво Чоловић и додаје да се десу да у кампањи неким странкама знатно опадне подршка.

Партија шаха у игри бојкот или избори

Одговарајући на питање да ли је ово најбољи одговор власти на бојкот, Милан Јовановић каже: "Ово делује као један озбиљан шах у овој игри бојкота и избора који може да се претвори у мат странкама које бојкотују изборе, ја иначе мислим да је бојкот лоше решење, и да су учешће у изборима прави начин за остваривање својих политичких програма."

Kо ће се одазвати на овај позив? Савез за Србију прогласио је бојкот још прошлог лета. Kако сада ствари стоје, од те одлуке не одустају.

С друге стране, Покрет слободних грађана Сергеја Трифуновића још није донео коначну одлуку о учешћу на изборима.

Члан Председништва Покрета слободних грађана Павле Грбовић рекао је да евентуално смањење цензуса на три одсто гласова није довољно да та странка изађе на изборе. 

"Ми смо наше критеријуме за излазак на изборе поставили, али ништа од договореног није испуњено. Тако да је већ извесно да ПСГ неће учествовати на изборима", рекао је Грбовић.

Kако ће одлука утицати на оне странке опозиције које су већ најавиле да ће ићи на изборе?

Српски патриотски савез Александра Шапића одлуку је донео 17. новембра, радикали су одлуку донели још у мају. А лидер СРС-а Војислав Шешељ каже да је та странка предлог о цензусу о три одсто имала још 2004. и да ће га сада прихватити. Да ли би нови цензус и за Шешеља и за Шапића могао да буде и дословно спас?

Председник Александар Вучић верује да би цензус од пет одсто прешли и Шапић и Шешељ.

"Цензус од 3 одсто ће моћи да пређу Чанак, ЛДП, СМС, ако буду излазили демократе, то је њихова ствар. Али ови други, и за њих је ово добро. Ђилас нема четири одсто данас, Јеремић нема ни близу два одсто", рекао је Вучић.

На питање како изгледају најновији бројеви, Иво Чоловић из Цесида каже: "Kонкретно ове партије (СПАС И СРС) варирају између два и пет одсто, зависи од момента кад се истраживање јавног мњења спроводи, Савез за Србију стоји нешто боље, али треба имати у виду и то да се Савез са Србију јасно одредио да је за бојкот избора, што на неки начин утиче на њихове рејтинге кад је у питању јавно мњење, тако да је тешко прецизно одредити, али свакако кад би се појавили, њихов улазак у парламент не би био упитан."

Уколико се одлука о нижем цензусу усвоји, то би било први пут после октобарских промена 2000. да Србија на републичким изборима има нижи цензус. Цензус од три одсто постојао је само на локалним изборима 2004. године, када су се и градоначелници и председници општина бирали непосредно.

Нижи цензус у српски политички систем свакако уноси више демократичности, јер је до сада много гласова одлазило онима којима они нису били намењени. Али какве последице може да направи?

"Ако ви пустите велики број странака у парламент, ви можете доћи у ситуацију да парламент буде заиста репрезентативан, да буду и оне странке које нису релевантне на политичкој сцени, али онда отежавате формирање парламентарне већине и теже се формира влада и има већи број коалиционих партнера, то троши енергију владе на коалиције, а не на управљање, велики број малих странака у парламенту са седам или осам мандата стиче врло велики коалициони потенцијал. Они могу бити пожељни коалициони партнери, али тиме расте и њихов уцењивачки потенцијал, и ми можемо добити једну ситуацију која није добра у парламенту", сматра Милан Јовановић.

Шта би донео степеновани цензус?

Занимљиво решење на Твитеру је предложио функционер напредњака Миленко Јованов. Он верује да цензус за једну странку треба да буде три одсто, за коалицију коју чине две странке пет одсто, а за коалицију од три или више странака 10 одсто.

"То има смисла и то би можда овај цензус од три одсто уобличило и дало му већу снагу него само најава да ће се цензус спустити на три одсто. Јер ћемо у супротном доћи у ситуацију да одређено политичке партије улазе у предизборне коалиције и да неке своје нејаке снаге увећају не би ли прешле тај цензус од три одсто. А питање шта да радимо у парлменту са толиким бројем партија", сматра Иво Чоловић.

И професор Милан Јовановић верује да је то рационалан предлог.

"Изборни систем је као паукова мрежа, када додирнете једну тачку у тој мрежи ви ћете произвести промене у другим елементима и врло је тешко предвидети шта може да се деси, без тог степенастог изборног прага ако бисмо остали на три одсто ми треба да замишљамо немогуће хипотетичке ситуације, дизајнери изборног система кажу - замишљајте немогуће изборне ситуације, десиће вам се."

Ипак, Јовановић, који је присуствовао свим разговорима странака на Факултету политичких наука прошлог лета, верује да промене које се сада врше у изборном систему неће решити притисак у нашем "политичком лонцу".

"Оне можда решавају број партија и парламент, али не решавају политичку ситуацију и наша политичка ситуација је изазвана другим факторима који су ван изборног система,  а оне су заступљеност опозиције у медијима, притисак на бираче, итд.", закључује професор Политичког система Србије на београдском ФПН-у.

Савез за Србију вероватно би рекао да је нижи цензус паукова мрежа Александра Вучића у коју ће упасти они који нису чврсти у намери да бојкотују изборе. Међутим, други би рекли да је паукова мрежа - бити ван парламента и бити без пара четири године. Нижи цензус могао би да извуче неке из Савеза за Србију и одведе их на изборе. Милан Стаматовић већ је на листи Александра Шапића.

број коментара 11 Пошаљи коментар
(уторак, 14. јан 2020, 14:46) - anonymous [нерегистровани]

Sto

Podeliti Srbiju na 100 birackih jedinica sa priblizno istim brojem glasaca. Glasati za ljude sa imenom i prezimenom, a ne za stranke. Pa neka jedna stranka (nebitno koja) osvoji svih 100 poslanickih mesta. Neko je vec napisao, zasto bi to bio problem? Slazem se.

Do sada smo imali "kombi" stranke u parlamentu, ako spustimo cenzus na 3%, imacemo i "pik - ap" stranke.

(уторак, 14. јан 2020, 13:29) - anonymous [нерегистровани]

Problem srpskih politicara

su licne medjusobne mrznje zbog misljenja da smo svi isti (koje potice jos od komunistickih vremena, pogotovu kod dosadasnje elite ili ako hocete kod takozvane prave opozicije) i da svako moze da vodi zemlju na isti nacin.Niko nije bio nikome podlozan jer nezna za klasno drustvo., strucnost itd.Niko nece da radi (ili bar da glumi da radi) za drugoga, pa makar i privremeno.A ovi desnjaci su pobedili kad je Hrvatska usla u EU a Srbija nije.I drze se zato sto se po nacionalnim kanalima stalno prikazuje "hvatamo one bogate kriminalce iz grada ili ako hocete iz opozicije".To se vecini siromasnim biracima/farmerima svidja.

(уторак, 14. јан 2020, 13:01) - anonymous [нерегистровани]

Da nije bilo price o bojkotu

i Evropskih bivsih parlamentaraca ne bi RTS ovo ni pisao. Bice bolje.

(уторак, 14. јан 2020, 12:55) - anonymous [нерегистровани]

Prividna demokratija

Sto vise sitnih partija to manje biraca za pravu opoziciju (vidi zadnji put onaj beli). Pitanje je da li je demokratija mnogo rano bila za Srbiju? Poljaci su imali neko vojno prelazno vreme.

(уторак, 14. јан 2020, 12:00) - Патриот [нерегистровани]

Није, него!

Нашим политичарима је свеједно како ћемо живети ми обични грађани, њима је најважније да ухлебе што више политичара и политичарчића, преко државног буџета. Зато ме не би изненадило да се цензус потпуно укине и да свака шуша која изађе на изборе може да уђе у патрламент. И сада док је цензус већи имамо свакакве представнике у парламенту, којима није место ни у савету месне заједнице а камо ли у републичком парламенту, а шта ће тек бити са спуштањем цензуса? Једина предност биће у томе што нећемо морати да плаћамо улазнице и идемо у циркус, јер ће нам РТС дирекним преносима из парламента уштедети барем тај издатак. Петрич, српски непријатељ, рече да није добро да се цензус спушта, али је за нас то добро!?!? Кога он то прави будалом, или само открива право стање на нашој политичкој сцени не знам, он зна шта је мислио када је то рекао.

(уторак, 14. јан 2020, 11:07) - Protivnik lupanja! [нерегистровани]

Totalni bojkot,

ništa drugo!

(уторак, 14. јан 2020, 10:58) - anonymous from Bg [нерегистровани]

Duplo golo

Niži cenzus je znak da ni "vlast" ni "opozicija" ne vrede ništa. Plus što je "opoziciji" poslednja šansa da parazitira na budžetu.

(уторак, 14. јан 2020, 10:23) - anonymous [нерегистровани]

komentar

Samo vecinski sistem, 250 izbornih jedinica. Da znaju ljudi za koga glasaju.Imenom i prezimenom.Pa neka, na primer, SNS ima svih 100% poslanika, ne vidim u cemu bi bio problem?Na njima bi bila odgovornost.Inace, nisam za SNS, niti ikada glasao za njih.

(уторак, 14. јан 2020, 09:43) - На штету државе [нерегистровани]

Ситни интереси на све стране

Корак ка девалвацији институције зване Парламент која доводи до нестабилности како самог Парламента, тако и Владе и целе државе. Свака шуша ће имати право да кочи доношење одлука виталних за земљу, тако да ће воља, политичка алавост и лични интереси бити испред националних. Осим тога олакшава се "политичка пијаца" где ће се гласови буквално лакше куповати, а деловање "прелетача" у потпуности валоризује и мотивише. 

(уторак, 14. јан 2020, 08:59) - Markovljev [нерегистровани]

Pijaca a ne Parlament

Sniženjem cenzusa sa 5 na 3 procenta bi od Parlamenta načinila pijacu. Političke partije imaju želju da osvoje vlast i vode i upravljaju državom, u Srbiji mi se čini da desetine "lidera" imaju samo jednu želju a to je dokopati se Parlamenta i svih pogodnosti koje to donosi a Vučić neka lomi prste kako Srbiju izvesti iz siromaštva.Pa ko to misli da sa 3 procenta glasova može da postane Premijer i vlada?Niko.Njima ponavljam, nije do vladanja, njima je do ulaska u parlament i ništa više.Tako možemo smanjivati cenzus, dok ne izmislimo da će u Parlamentu sedeti oni koji prvi u njega udju i bez izbora, kako to sada izgleda po Južnoj Americi.Da li stvarno to želimo?Po meni je 10% cenzus za ulazak u Parlament, jer je to neki znak da narod taj subjekt prihvata kao moguću vlast nad narodom.U češkom parlamentu monentalno sede predstavnici 8 partija, Vlada je manjinska (ANO a ČSSD)uz podršku Komunista a ostali su skoro svi svima opozicija.