У сучељавању са енормном доминацијом страних ТВ садржаја, филмова и серија које промовишу начин живота и вредности других социјалних средина и културних амбијената – настала је потреба да национална телевизија макар суботом и недељом у најгледанијим вечерњим терминима емитује играни серијски програм домаћих аутора.

У којем се говори српским језиком, где играју наши глумци, у чијој реализацији своје право на рад и егзистенцију остварује огроман број филмских радника, уметника, стваралаца и уметничких сарадника – чиме поред програмске, РТС остварује и веома значајну друштвену и социјалну улогу.

Овде не могу а да се са дужном пажњом не сетим покојног Александра Тијанића. У тешким и турболентим временима, у трусним друштвеним, социјалним и политичким превирањима, у којима је, када је РТС у питању, експлицитно и једино било важно шта ће објавити Дневник у пола осам – он је схватио улогу и вишедимензионални значај домаћег серијског програма. За очување језика, културе, фолклора, обичаја и свих других круцијалних животних вредности народа који живе на овим просторима. Па, и за одржање националног сабира.

Ако се има у виду да смо народ који нема националну стратегију и у много важнијим и битнијим областима од ове, који се ни у једној области не држи континуитета већ свака нова гарнитура баца са стола оно што је започела бивша – просто је чудо да је вођство РТС-а предвођено Драганом Бујошевићем наставило са праксом на којој је упорно инсистирао Главоња. Како су из милоште звали човека од чијег пера су страховали многи.

У данима најбруталнијих напада на РТС у поводу емитовања једне епизоде "Немањића", истине ради – као човек који не би знао да бекне о многим стварима, професијама, сферама и областима, а који се у ово што пише поприлично разуме, усуђујем се да устврдим – да је екипа на РТС-у предвођена Бујошевићем, не само предано наставила са производњом ТВ серија, већ да је и по опсегу, по жанровској диферентности и по резултатима отишла много даље. Што је за сваку похвалу.

РТС годишње у сарадњи са екстерним продукцијама сними и прикаже више од шест ТВ серија које су по гледаности увек у самом врху, које упосле хиљаде учесника. Које највећим делом својим технолошким и продукцијским квалитетом могу да стану раме уз раме са најбољим светским продукцијама без обзира на више него скромне буџете које аутори и екипе имају на располагању. Пример за то је недавно завршена јесења сезона серијског програма којег је емитовао РТС.

И на крају, реч две о "Немањићима"? Нећу их бранити – браниће се сами. Као и сваки други пројекат који излази пред суд гледалаца и народа. У ерупцији оспоравања, пљувачина, увреда, ниподаштавња и напада на РТС и на ауторе и учеснике ове ТВ серије – један сам од ретких који је био и остао на другој страни.

Позвао сам на уздржаност, показао сам респект и поштовање за огорман труд и напор екипе и аутора, истакао сам неопходност трпељивости уз напомену да треба сачекати емитовање већег дела серије и тада изаћи са критичким запажањима и судовима. И на крају, указао сам на национални значај пројекта?

Питам се, да ли би Албанци на пример, са таквом жестином и омаловажавањем напали ТВ серију о свом националном јунаку Скендербегу? Ма каква она била? Или Хрвати о свом бану Јосипу Јелачићу? Не верујем?

Пример бруталног напада на "Немањиће" говори нешто друго? Да смо се као друштво попели на трон опште нетрпељивости и дeструкције – али и нешто још приземније? Да је артиљерија по "Немањићима" заправо напад на фотељу генералног директора РТС-а? Живи били па видели...